Učitelj

ОПЕТ О АТЛАСУ Г, П. ШРЕПЛОВИЋА 6

На моју примедбу да би требало мапе да су обојене, — бар реке, за разлику од путова — и да је требало преставити планине по њиховој величини и висини као што се то може видети у другим правим Атласима, г. Шрепл. се „прави луд“ па и не одговара на ову другу примедбу, а за прву вели: да „то није тако лак посао и да за бојење мапе треба доста пара и више потрошачке публике,“ ја, опет, велим да само неблагодаран човек може се жалити на потрошачку публику кад се 6000 ком. њезгових књига растрода. годишње, што у Србији није доживела још ни једна књига || |

Дабогме да није лак посао израдити добре мапе! лакше је овако нацртати како му драго, и наштампати шта му драго, па згрнути годишње 300 дук. цес.!! Истина и правда зихтевају да кажем да г. Ш. од овога прима по 50—60 дук. годишње. Али исто тако оне захтевају да кажем и то, да г. ЈШ. не говори истину кад вели (у одговору) да прима само по 200 дин. А што опет и да неби кад и овако добро иде! Оваким писцима и издавачима и није стало до добре књиге него до доброг рачуна ! А за добар рачун главно је да је књига што јевтинија, јер ће се више продати. Ово напомињем с тога што би овај Атлас морао бити скупљи кад би биле боље мапе.

Кад књига носи име „Атлас,“ онда она и треба да буде „Атлас,“ а не више Земљопис и Животопис. Много би боље било да је ова књига, једно од ово троје, па да буде добра, него што је (опет из шпекулације) све па ни једна не ваља. Али шта ћете ви кад је ту главно добра проходња а не добра књига 2!!

Што се тиче садашњег „чувеног грожђа“ смедеревског не треба много говорити, јер тамо и нема више од 10 винограда који се тек сад подижу, и из којих грожђе није као што је било. А што је г. Шрепл. јео то грожђе није баш ништа знатно.

Бранећи своју погрешку о поп Луки Лазаревићу горе је прошао него бранећи постанак вароши Смедерева! Сад... лепо је казао: Признајем да је омашком речено да је поп Лука био војвода првог и другог устанка; а што после то потире и пада у још већу погрешку говорећи: да је „можда (!) поп Лука тајно вршио каку дипломатску мисију при руском двору,“ кад ни у том случају не би био војвода ни учесник у др. устанку ,! Дакле, г. Ш. и овде шепртљи! И, шта више, подмеће ми да је мени криво што је он дао мало већу важност поп Луки!!

Г. Шрепловић и у. свом одговору опет каже да су Срби победили на Чокешини и на Равњу! Е па сад човек да не грди оне наше несрећне војводе из првог устанка! Срам их било!! Победише Турке на Равњу па лепо стругнуше преко Саве !!... Овако што год може се говорити само по „фармазонским“ појмовима! Та за бога то су бар пречишћени појмови шта је побеђени, а шта победилац; шта је победа а шта јунаштво! Историја је препуна ових примерака.