Učitelj

456 АРЖАВА И УЧИТЕЉИ

чијој школи, да се бар један пут у години дана одужи својој главној дужности. А како су референти били стручни људи за овој посао, то држимо да нису они били узрок што нису похађали школе где је то било потребно, јер је потребе доиста, и онда било као и данас, но је узрок у другоме нечем. Београдски учитељи били су срећни те су под председништвом референта, г. д-р Н. Ј. Петровића, садашњег директора Џ гимнасије већали: о задоцњавању деце, поквареној деци, преоптерећивању, нарочито програмом школским, и др. школским важним питањима. То је трајало само 3—4 месеца. Пре тога није било државне иницијативе за школске ствари, па ни после тога ево до данашњег дана. А данашњим даном држава узима иницијативу. На питање Главног Одбора Учитељског Удружења, саопштавајући питања, којим мисли да занима 1Х учитељску скупштину, министар је додао још два-три питања с напоменом, да, ће се најбоља расправа наградити са 900 динара. Пре ове иницијативе државне била је и та, да су слати неколико младића, учитеља у Немачку ради изучавања појединих струка. Али су сви ти по свршеној струци оставили своју стручну спрему и прешли на општи рад у средњим заводима. Они то нису учинили по својој жељи. Држава за њин стручан посао није спремила ништа, и главни се циљ промашио. Али ако је тако било некада, сада се те грешке хоће да исправљају. Да би сеу нашим основним школама напредовало у раду са напретком саме наставе у другом свету, отпуштен је пре 5—6 месеци акт, којим се позивају учитељи да о својој плати отиду у папредније земље и проуче напредак у школама за годину дана, па све то, према нашим приликама да унесу и у наш школски живот и рад, да не би много изостали иза других напредних народа. Кад смо, као министрови изасланици, у Јулу месецу прошле године прегледали школски рад и напредак на прашкој изложби, и кад смо написали извештај са прашке изложбе и поднели г. министру 16. Септем 1891 год. извештај смо завршили овим речима: «И онај ваш корак, г. министре, изашиљање десет-петнаест наставника средњих завода у неколико места, (главније вароши европске), да проуче уређења средњих школа, као и да се боље упознаду са дисциплинама, у појединим предметима, донеће брзе и истинске помоћи средњим школама. Такав корак донео би и основној настави исте помоћи.» Ако г: министар доиста изврши ово своје наређење, ма и у течају идуће школске године, ипак је пружио школи основној брзу и истинску помоћ. Но да се тако помоћ пренесе и на оне школе у којима раде они наставници, који нису били у тим напред-