Učitelj
880 РААСНИК.
пре, но што је пала на земљу, пљуне на њу и дупи је о земљу, и онај је истеран, који је гађао. Кад пак онај што гађа удари кога као што треба, то јест да лопта по том падне на земљу, онда он сам бежи, а гађа га онај, који је ударен. Ако сад овај не удари оног, он је истеран, и његов цар наређује другога на његово место, да врда; ако ли га пак удари, онда је онај истеран, и његов цар наређује другога, да се пребацује,
И тако иде игра све даље. И цареви морају да изврше ред: један да се пребацује с ким, а онај други опет да врда. Обично бива тако, те кад један цар ступи у акцију с једне стране, и други смени, замени једног играча с друге стране, те и он ступи у акцију.
За пребацивање остављају се најбољи за најзад, а за врдање најбољи се обично одређују најпре. |
Кад остане само један од ових, што су крили лопту, што се пребацују, онда он вара, бије из кола, а не с белеге, само тад мора један корак да је удаљен од онога, кога гађа. Они двојица, (или, ако је остао и с оне стране само један, онда он један) стану у сред кола, а сви бољи гађачи из његовог друштва стану иза њега, и чекају лопту, јер последњи пут не мора да гађа само онај ударени, но може ма ко од његова друштва — „јер се сад дели срећа и несрећа“.... Онај, што ће да бије, стане испред њега, и стара се, да га при гађању само очеше, па вара — час појми, да га удари по. рамену, час по ногама, час по рукама, док га најзад не удари тамо, где се онај не нада, па побегне, а ови га гађају. Она је страна добила игру, која поистерује све другове противне стране, и тад та страна иде, да крије лопту. — После овог другог кријења, цареви нису изузетак, већ имају све дужности и права осталих играча, само им остане ипак заповедништво у рукама,
0 овом игром сличне су још друге две игре: уШуке с пребацивањем,“ и „Шуке без пребацивања,“ » Шу р
ж
Вештина је код ове игре у гађању, и врдању, па онда у обазривом бегању, пребацивању, и ватању лопте. При пребацивању и гађању постоји код добрих играча једна вештина, која бива често с коришћу примењена, а то је ово: онај, што оће да гађа, измане да гађа — при: чему они, што врдају, побегну у други крај, ближе к оном другом — па онда и учини покрет руком, као истина баш да гађа, при чему они, што врдају, обрате сву пажњу на то, да се варакну од лопте; ал онај својим вештим покретом руке није гађао, но пребацио лопту своме другу, који сад има оне, што врдају, близу пред собом, те може лако да удари ког оће. Иста таква је вештина, и кад се учини покрет, као да се лопта добацује, при чему они, што врдају, потрче на ову страну, ал овај није пребацио лопту, већ је задржао, и сад гађа ове, што су му ближе дошли. Ту дакле психолошки моменти играју главну улогу.
а Ва а