Učitelj

859 Ва А с ни к

не __________________.

колу; а ту је већ дуготрајнији покрет, код сваког нојединца, но онамо, где врдају само двојица. Тако је исто и с онима, што гађају. Сваки од ових има, да изврши не само дуготрајнији покрет, код сваког појединца, но онамо, где врдају само двојица. Тако је исто и с онима, што гађају. Сваки од ових има да изврши не само дуготрајније покрете, но и много разноврсније, и куд и камо живље, но код оне игре они, што се пребацују. Онамо стоје двојица, у месту и пребацују се; овде овај, што бије, трчи с белеге на белегу; дотрчи до средине, па се врати натраг, опет дотрчи до средине, појми да се врати натраг, па опет продужи трчање у напред, или у ком другом правцу, а према његовом трчању повија се, бежи на једну или на другу страну, и цело јато оних, што су у колу, при чему се врше најитрији и најразноврснији покрети, скопчани са изванредно папрегнутом пажњом. С тога сеу овој игри негује куд и камо више окретмост, итрина, зипкост, жилавост и сигурност у покретима тела, но у игри „Кријење лопте < Заједно с телом у овој игри ради и дух више и живље, но у оној,

С овом је игром слична — сем игре „Кријење лопте“ — још и игра уШуке с пребацивањем,“

16. Шуке с пребацивањем, /Мали крџпигуз). (Прибележено у Крагујевцу и Врњцима.) И за ову игру треба доста простора, око 40—50 мет. у дужину, а толико и у ширипу. Место треба да је равно и чисто, а и без

прашине. — Играју је више одрасли, мање неодрасли, а најмање и измешани. — Број играча је произвољан, од 4 па на више; треба да буде паран број. — Игра се једино лоптом. — Игра се често ин радо, а не игра

се само зими и по влажном времену.

ЕЗ

Прво се поделе; цареви су обично најбољи играчи. По том се. обележи уколо“ заједнички с две белете у растојању од 10—15 корака; а за тим се баца „суво — мокро,«

Цар оних, што су изгубили игру, одређује, ко ће да врда, а цар оних, што су добили игру, одређује, који ће, да се пребацују, и да бију. Врда само један, а пребацују се по двојица, докле год има још двојица неизлишених. Ком дође на згоду од оних, што се пребацују, да гађа, он гађа онога, што врда; ал не сме да гађа од земље, т. ј. ако није тад уватио пребачену лопту,

Ако не удари, он се излишао, и његов цар одређује другога на његово место, да се пребацује. Ако је пак ударио, онда он бега сам, а ударени, онај, што је врдао, стара се, да брзо дочепа лопту, те да сад Он њега, гађа. Не сме други за њега, да гађа ; ал сме ко од његовог друш-

Миа а а а