Učitelj

БОЛ АС И

1., Гавриловићев гроб да се огради и да се ту метне скроман белег; 2., Да се на Калимегдану подигне пирамида на којој ће бити попрсје Гавриловићево с натписом, који ће казивати да је тај спомен подигло благодарно учитељство свом добротвору, и 3. Да се од остатка новаца, (што ће изнети око 8000 дин,) образује Фонд из кога ће се издавати књиге, које ће носити гавриловићеву слику и на којима ће увек бити забележено да, јеи то споменик Гавриловићу од учитељства, На тај начин била би подигнута,

о споменика: најмањи на гробу, већи и бољи на Калимегдану, а највећи издавањем књига.

Не знамо зашто. — Чујемо да има неки распис учитељима (или ревизорима 2) у упутрашњости, којим министар просв, тражи да му учитељи доставе своје примедбе на нови програм и уџбенике, који се данас употребљују. То је лепо и може бити корисно, али не знамо зашто то није објављено свима па и београдским учитељима % Тако је било ис оним 06јављивањем стечаја за шиљање учитеља у стране земље, да се усаврше у свом послу. И онда су београдски учитељи добили тај распис читав месец дана доцније од осталих учитеља у Србији. Дотле је глас о. том раснису ишао онако од уста до уста, а нико није знао подробно какав је тај распис и шта се њим хоће, као и ово сад. Не знамо зашто је такоз

Неоправдан прекор учитељима. -— Истина смо мало закаснили, али опет не можемо пропустити, а да не одбијемо један неочекиван и неоправдан прекор, који је учинио учитељима један свештеник у „Веснику орп. цркве,“ св. за март, а у чланку „Свештеник и политика,“ У том чланку писац, говорећи о ствари која и долази под истакнути му наслов, дотиче 00 и тога: шта је узрок те у народу опада поштовање вере, па вели: „Као најглавнији, узрок, што наш народ хладни у вери својој, јесте у томе, што скоро већина учитељства и чиновништва не само што не верује, већ многи јавно исмевају веру и цркву, и што се у свима нижим и вишим школама предаје наука, противна вери и цркви и т. д.<“ — На овакав прекор ми бисмо били у праву мало више одговорити и уредништво је већ добило ава чланка као одговор на то,) али ми их не пуштамо овде зато, што сам напад прво, не сматрамо да је тако озбиљан, јер је неумесан, и друго, не бисмо хтели, без нужде започињати борбу са свештеницима, кад то није

корисно ни за нас ни за њих. Ми за сад само одбијамо тај прекор. Кад

1) Први: «Не забадај трн у здраву ногу» од Д. К. Мирк. лепо побија тврђење «Весн. срп. цркве» и вели да свештеници учитеље не треба да криве онде где им нису криви, и да не треба забадати трн у здраву ногу. Други: «Да се

"разумемо» од Ј. Макс. још јаче враћа напад на учитеље, опет у истом смислу вао и први чланак.