Učitelj

802: РО ДА СОНИ Њ

чеће се уводити прво у првим разредима. Штампаће се и Буквари за усправно писање.

Вуков правопис у Хрватској. — Још прошле године Хрвати су почели радити на томе да се у школама уводи фонетички правопис, који је све ближи нашем правопису. Управо то је, с малим изузецима, Вуков правопис, којим се и ми Срби служимо, само латиницом писан. Одступање од Вуковог правописа је н. пр. у томе што се помоћни глаголи у будућем времену одваја, као и у прошлом. „Ињижевна Смотра“ говорећи о том новом правопису, јако жали што се Вуков правопис није у свему примио па да једном, вели, с тим на чисто изађемо, те се барем у правопису посве сложимо са осталом својом браћом. И ми мислимо да Србин и Хрват што су ближи један другом, то су ближи своме спасу и напретку, и да је ово била згодна прилика. да се који корак ближе примакнемо један другоме.

Српска помоћ Русима. — Како неки листови јављају, у Србији је скупљено и послато Русима, који пате од глади, на 70.000 дин. и то је после Француске и Енглеске највише што је са стране дошло. Бугарска је н. пр. послала само 800 дин., а Русија је за њу потрошила, док је ослободила, на 1000 милиона рубаља и 100.000 својих људи.

БЕЛЕШКЕ

Против школ. надзорника. — У Немачкој свуда се учитељи боре против свештенства, коме је поверен надзор над школама. Све новине, сваучитељска друштва сложно подижу глас против тога и изјаснили су се против школ. надзора, који је штетан по наставу.

Против школ. таблица. — Ђ. Келер, чешки учитељ из Румбурга, подигао се против школ. таблица тврдећи, да се њима знатно умножава кратковидост код деце. На таблицама је лако сваку погрешку брисати, а тиме се штети пажљивост, даље деца је приближавају час ближе час даљз очима, а тиме се вид слаби; таблица нема са свим црне боје, и на њима се често тешко разликују сви знаци, нарочито тањи потези; таблици није потребна чарочита подлога при писању, па зато деца често пишу држећи је на ко-

ленима онако згрчена и погурена тако да им глава долази скоро до таблице и т. д.

Литература у Турској. — Најновији статистички подаци о литератури у османској царевини потврђују, да је у години 1890 у Цариграду изашло 940 дела, од којих су 497 на турском језику, 86 на арапском, 15 на персиском, 156 на грчком, 120 на јерменском, 22 на Француском, 15 на та-