Učitelj

сл

__БРАЋЕ_ОЦЕНЕ И ПРЕГЛЕДИ КЊИГА И ЛИСТОВА

Гл. Одбор морао да изнесе скушштини и не знамо зашто би је као требао да прећутиг А да ли је било немогуће извршити одлуке учит. скуп. или се могло а није се хтело или умело, то су питања на која може сваки одговорити како хоће, али је Факт да се могло учинити макар што год, а није учињено последњих година ништа, И опет се вели: чекај, а трпи ин ћути.

У 6. свесци истог листа, у писмима из Петрограда, стр 488. поред осталог саопштава писац имена педагошких русних листова што има вредности, да и ми овде донесвмо својим читаоцима: „У овај мах у Русији излазб ови педагошки листови: Вфеникђ Воспиташаи (научно популаран журнал за родитеље и учитеље, Москва, Год. 9. књига, цена 5. руб.); Васпитанје и обучене (месечник, Петроград год. ц. 2 руб; Гимназјл (месечник за Филологију и педагогију, цена 8 руб.); Журналђ мин. народ. просвеценит. (месечник, Петроград цена 14'> рубаља); Педагически Оборникљ (издаје гл. управ. војнич. школа, месечник, Петрогр. цена 5. руб.); Руске Началђики Учителђ (месечник, Петроград, 3 руб.): Рускан Школа (опште педаг. месеч= ник за школу и породицу, Петроград, ц. 7 руб. — један од“ бољих журнала); Церковно — Приходскан Школа (издање кијевског епарх. училишт. савета месеч., Кијев, ц. 3 руб.ј; и ови недељни листови: Школђнов Обравованје (Одеса, ц. 5. руб.); Церковиљји Вједомости (синодско издање у Петрограду)ј. Свега једанаест журнала. Е

Предавач. — Како дознајемо од учитеља из унутрашњости (јер београдским учитељима о томе није јављено, а не знамо зашто) г. К. Петровић, бив. учитељ, а сада писар министар. привреде, покреће нов лист, под горњим именом, који ће доносити само предавања за осн. школу. Не споримо да су учитељима потребна практична предаваља, али, кад орган Учит, Удружења већ доноси таква предавања; кад Гл. Одбор већ ради на томе да одабере сва боља предавања која су до сад у „Учитељу“ изашла за 11 год. да их допуни и да изда једну повећу збирку предавања из свију предмета и за све разреде; и кад се зна да у Србији број учитеља није од десетину хиљада, него тек 15 хиљада, па и од њих тек ако половина, купује оваква гедагошка издања, кад се велимо све то зна и опет покреће нов лист — онда нам ово изгледа намерно цепање оног броја учитеља, који помаже педаг. књижевност, а који на жалост, није тако валики и кад би прибран био. Г. Петровић је већ уредник „Породчце“, па држимо да би боље било кад би своју снагу уложио у тај лист, те да не морамо читати и чланке који разглабају већ пречишћене ствари, често на дугачко и оно што се већ налази краће казано и у нашој иначе сиротној књижевности.

Овако је оправдана сумња да ће бити „много хтео, много започео“, а мало успео. Но, на послетку идемо да видимо.