Učitelj

РАД ДЕВЕТЕ УЧИТЕЉСКЕ СКУПШТИНЕ 69

Т. Костић је мишљења да се расправе прво упуте одборима, па онда, да се читају у скушштини.

Кр. Божовић. је истог мишљења, (Вичу: да се реши).

Председник стави на гласање и скупштина усвоји, да се расправе прво упуте одборима.

Председник даје 10 минута одмора.

После одмора,

Председник предлаже да се депешом поздрави Њ. В. Краљ Александар. (Живео!). — Прима се с тим, да председништво то изврши у име скупштине. По том је председник отправио преко председника министарства оваку депешу:

„Девета учитељска скупштина сакупљена у граду Шапцу, да већа о питањима основне наставе и васпитања, моли Вас, господине председниче, да изјавите најдубљу оданост младоме Краљу Србије, Александру 1. са жељом, да му Бог да дуг живот, еретну владавину и бесмртан рад по цело Српство 1“

Председник — ОСтигло је неколико честитака скупштини.

Секретар чита телеграм из Загреба од Хрватског педагошко-књижевног збора, из Београда и др. Окупштина се одазива са: Живели!

Председник преставља скушиштини г. Витомира Младеновића, директора шабачке гимназије и напомиње, да је он скупштини учинио велику доброту, што је уступио дворану за држање ове скупштине. (Живео !|

Витомир Младеновић. Господо, као домаћину ове зграде, а по српском обичају, дозволите ми да вас поздравим ба: добро ми дошли, драги гости. Ја вам захваљујем што сте се спремили овамо и сетили се овог нашег краја, да се овде, у овом месту договарате о вашем раду у корист младежи. Као домаћин, желим вам да сретно свршите свој посао и да одете задовољни из овог места. (Живео).

Председник. На реду је читање извештаја о раду Гл. Одбора.

Секретар Гл. Одбора, Сретеновић чита извештај, који гласи:

ИЗВЕШТАЈ ГЛАВНОГ ОДБОРА поднесен 1Х. учитељ. овупштини, 0 своме раду у 1891–92 години.

Изабрани на осмој учитељској скупштини, чланови Гл. Одбора, по доласку у Београд, одредили су себи за председника Мих. Јовића, за потпредседника К. Ј. Глишића, за благајника М. Велицког, за уредника Дим. Ј. Путниковића, за књижничара (О. Зарића и за деловођу Мих. Сретановића. Тако конститујисан, Гл. Одбор одмах је потражио рачун и имовину од пређашњег Глав. Одбора. При примању исте, Гл. Одбор нашао је, да је администрација удружења тако неудесна и неуредна, да је дружинска имовина за све. време живота Учит. Удружења зависила највише од савесности благајника, која су њоме руковали. За доказ овога, нека би послужио само