Učitelj

130 ЈЕДНО ПУТОВАЊЕ КРОЗ ВАСИОНУ

пасте се, па и сами астрономи осећају некакав страх. Најпосле наступи тренутак кад се оба небесна тела покрију.

На сивкастој основи укаже нам се сасвим црн котур месечев окружен дивотним венцем сребрнасто сјајних зракова, међу којима се црвени пламенови сјаје. Зрачни венац зове се сунчева круна, а црвени пламенови протуберанца. -

Тада се сјајније звезде могу видети и астрономи пале лампе, јер не

"могу видети радећи са својим инструментима.

Само неколико минута траје ово чудновато стање — ова кратка ноћ сред белога дана. Први сунчев зрак пробије на десној ивици круга месечевог: помрчине нестане исто тако брзо као што је и дошла и после неколико секунада је опет све онако, као што је и било.

Круна као и протуберанце припадају Сунцу а не Месецу. Круна је још прилично загонетна појава; протуберанце су силни пламенови усијаних гасова, који се од ивице сунчеве за једно 10—20.000 — али не стопа, већ миља подужују. Да видимо прво, шта је то круна. Круна сунчева може се проматрати врло кратко време, само „неколико минути и то за време трајања тоталног помрачења сунчевог. Зато нам је и време за студирање круне, па и у читавом једном столећу врло ограничено, Један астроном који би 30 година провео на студирање круне сунчеве и у овом времену не пропустио ни једно тотално помрачење, могао би за све ово време укупно само 3 сата њу студирати. Према томе је и наше знање о њој доста непотпуно. Осим тога провидност и друге особине ваздуха, па и само око проматрачево, имају велики утицај на изглед сунчеве круне, с "тога су описивања и сликања, па и саме Фотографије једне исте сунчеве круне често врло разнолики. 6

Круна окружује црни месечев котур као каква глорија, која се около губи а ка средини је најсјајнија. Због круне и не наступа за време тоталног помрачења потпуна тама. Њена је ширина врло различита; од 1 или '|, сунчевог пречника па до његове целе дужине а и преко исте. Изгледа. је пругастог (зракастог), али ове пруге или зраци не иду увек у правцу средишта сунчевог. Поједине групе зракова истичу се подаље од осталих. На обе стране сунчевих полова, круна се не протеже као на осталим странама: али је опет и њена највећа ширина не на екватору сунчевом, већ

иде средином између полова и екватора, услед чега и круна изгледа скоро четвороугласта. Зраци крунини иду по средини између полова и екватора, а они на другим местима нагињу У правцу ка првима.

При помрачену Сунца 1878 год., које се године и мало сунчаних пега, видело, показала се круна сунчева врло особита. На име, пружала се у два противна правца и то изванредно дугачка. Године 1882., када је било и сунчевих пега много, круна је изгледала као и обично. Отуда се може закључити, као дами круна стоји у вези са једанајесто годишњом периодом сунчевих пега.