Učitelj
најзнатније дело то је збирка расправа разних социјално политичких питања у којима су и мисли о васпитању. Да наведемо неколико мисли његових:
«Није доста само крепити душу него и јачати тело.
«Знати на памет — не значи знати».
Шта нам помаже ако желудац напунимо, а он не може храну сварити>.
«Ако се туђом памећу можемо опаметити, ипак мудри мо- | жемо бити само својом.»
«Прве поуке морају се сматрати на то, да дамо добар правац осећању и мишљењу својих питомаца, да их научимо да себе добро познају, па да добро живе и умру. Међу свима, слободним вештинама нека је она која нас чини, да, будемо слободни».
Бакон Веруламски је један од најдаровитијих умова онога времена у ком је живео и он вели: «Природу треба изучавати из саме природе, а не само вербално. Развијање детета, треба да је сагласно са његовом природом. У наставнику више влада генетички метод, јер учитељ уводи ученика у науку оним путем којим је и сам дошао». и т. А.
Ну од свију њих највише заслуга за васпитну науку имају ова три знаменита педагога, три генија васпитна, свију времена п свију народа. То су: Јован Амос Каменски (рођ. 1592 + 1671 г), Жан ан Русо (1718 + 1778) и Јован Хајнирх Песталоције (1746 = 1827). Простор и време не допуштају нам да пређемо _ ма и у површпим цртама целокупну радњу ова три знаменита з педагога, него ћемо се само ограничити на појединим тачкама. њихових васпитних надзора, који ће имати за нас овом приликом највише интереса. — но
Пајславније дело Коменсково је « от) рефце» (1657 год.ј, У њему је престављено у сликама ове што може занимати децу“ па било то на небу, земљи и у човечијем или животињском свету.
У његовој дидактици најбоље се огледају начела поступности. саморадње, очигледности, концентрације и веџбања.
«Поучавање нека се почиње из ране младости кад су чула | још слободна, и нека се продужује степенито према томе како _ напредује сила схватања».
«Не треба више ствари у један мах, него једо за другим и у свези»>.
«Све науке колико је год могуће да састављају неку целину као да из једнога корена излази и свуда нека је један метод, да ђак упознајући се с новим стварима не мора уједно имати посла и са новим формама».