Učitelj

222

ЈЕДНО ПУТОВАЊЕ КРОЗ ВАСИОНУ

Најлепша комета, што се у последње време јави, јесте Донатијева комета. Ње се многи читатељ и сећа. Она се појавила последњи пут године 1858. Њу је прво открио Донати у Флоренцији 2 јуна 1828. год. као малу магловиту масу, који је облик дуже задржала. Тек око средине августа, поче она реп да пушта, и тада се могла већ и голим оком видети. У току месеца септембра она је брзо порасла. Језгро постаде светлије, а реп д жи. У првој половини месеца октобра достигла, највећи ступањ свога сјаја. Најлепша је изгледала 5. Октобра, кад се главом највише примакла, сјајној звезди Арктуру. Реп јој беше тада 60% дугачак, т.ј. захватио је |, небесног свода. Права му дужина беше 10 милиуна миља, а на крају био је широк два милиуна миља. На глави Донатијеве комете видело се кроз телескоп чудноватих појава. Од језгра, које је често као полумесец, одвајаху се од времена до времена (од 7 дана) полукружни светли обмотачи, који се од језгра Сунцу кретаху, док се најзад не губљаху у њеном | репу. Ова одилажења почињаху од оне стране језгра што је Сунцу окренута и у почетку се кретаху према, Сунцу. За тим скретаху у страну, окретаху се од Сунца и улазила су ва поље у реп.

Ни једна од доцнијих комета не беше тако великољепна као Донатијева. 112 дана могла се видети голим оком, а кроз телескоп виђаше _ се 957 дана. Једна од знатнијих комета, беше још и она Кођија (Согглај 4 названо по своме проналавачу. Она се видела јуна 'и јула месеца 1874. Али она се код нас није могла лепо видети због ведрога неба у летњим ноћима. У јужним земљама на против видела се лепо са својим великим и |

лепим репом. Доцнијих година је без сумње више њих било, али оне су се лоти

само јављале, те су се само могле са југа опазити. Ми смо их међу тим | мало могли видети. Ми ћемо само још о некима овде што у кратко рећи. 5

Она комета од год. 1881 јавила се на нашем небу јуна месеца, са | чега је мало и проматрана. Она је већ у мају виђена са јужне полукугле. 3 Она је ишла истим путем, којим и она од године 1807. али опет то није . та иста, јер ова доврши свој пут за 1500 година. И једна комета, пре- | ђашњих година, ишла је истим путем — штоу осталом није једини случај код комета, да иду истим путевима.

Велика комета од год. 1882. може бити је најсветлија, од свију до сад виђених. Она је шта више септембра месеца са многих места виђена и сред бела дана, близу Сунца. Врло је редак случај, да се која, комета тако покаже под тим околностима. До сад се зна, свега за десетак таквих случајева, од којих се један само десио у овом столећу још један пут ра није, год. 1843. Са предгорја Добре наде, могли су је астрономи чакид саме ивице сунчеве проматрати. Али кад је била пред Сунцем, нису ] више могли видети. Ова се комета 17. септ. као и многе друге, примакл Сунцу ближе, него што стоји Месец од наше Земље, тако да је чисто па рала преко његове површине. И ма да комете крстаре кроз круну Сунчев