Učitelj

УТИЦАЈ ОСЕЋАЊА И мисли 301

тела, покривали знојем, који је врло непријатно заударао, док, у редовном стању, његов зној није издавао такав смрад. Овде ми видимо квалитативну промену у лучењу знојних жлезда, која, не може бити јасније, потврђује «строгу зависност знојних жљезда од нервне системе» (Хекели). А таква промена претпоставља, наравно, квалитативну промену у самим процесима храњења, као што се то мора признати, и у наведеним горе случајевима ненадног црвенила коже под упливом душевног потреса, или, обратно, губитак црвенила, седила и др.

Којим начином, поново питамо ми, нервно раздражење може условљавати тако дубоке измене у појавима храњења организмал Ово је питање, на жалост, још са свим необјашњено. Неки научници (Самуел и др. мислили су да постоје особити трофимкни нерви, т. ј. нерви, који владају способношћу управљати храњењем ткива. Веома је вероватно и ово мишљење: суштаствени део сваке ћелије јесте протоплазма, и, данас можемо рачунати већ као позитивно доказано, да се баш у њој хранљиве материје прерађују у елементе ткива'); но пошто се протоплазма одликује сем тога великом раздражљивошћу, то је врло могућно, да она трпи ове или оне измене под упливом нервног узбуђења. Само се собом разуме, да кад се такве промене могу допустити у самој лабораторији, у којој се израђују елементи ткива, то се такође мора показивати и у процесима храњења. Наравно, сва су ова објашњења врло општа, и ми их наводимо овде у намери да покажемо, у каквом се младићском стању налази још питање о узроцима психичког утицаја, на храњење организма. Ну из многобројних необјашњених погодаба ове појаве, наука је већ успела да извдоји неке највидније факторе и да покаже њихов прави значај. У овом односу нарочито је много урадио знаменити физиолог Клод Бернар; његова творија баца тако мпого светлости на ову тавну област, она толико помаже објашњењу правога значаја нервне системе у процесима храњења, да, прећи је ћутом, значило би само у пола дотаћи питање о психичким утицајима.

У осталом, ми напред напомињемо, да нећемо улазити у детаље, него ћемо се ограничити само најбитнијом страном предмета. Ево у чему је ствар: као год што осећајни нерви достављају мозгу и кичменој мождини упечатке из спољњег света, као год што се органи за кретање налазе под утицајем

) У данашње доба све више превлађује у науци уверење, да процеси храњења и процеси дисања постају у самој протоплазми животно-делатних ћелија ткива, и да се баш беланчевинаста материја јавља као извор тих процеса. Ово је питање нарочито потанко и научно разрадио ПФлигер и Клод Бернар.

УЧИТЕЉ 20