Učitelj

НАВИКА 987

Честит и вриједан се човјек навикао, па већ много година сав дан марљиво ради, а свако вечер у осам сати излази, како он каже, «међу људе». Он воли своју жену и дјецу свом искреном душом. Жена га љуби, и све би добро било, само да он баш свако вечер не одлази од куће. Она зна, да јој је муж до темеља поштен, те ни што зло ради, ни сувише троши, ал свима би љепше било, да је он и у вече код куће. Тому је човјеку најтеже у вечер, кад хоће да изађе. Најмилије би му било, да га жена на поласку не види, али да! Он ипак иде, па било што му драго. Жлена се једном мало разболи, не толико, да би јој ваљало лећи, ал она ипак легне, да види да ли ће јој муж у нечер «међу људе». Видећи то човјек, завјери се сам себи, да вечерас остане код куће: није друге, и жени треба учинити нешто за вољу. Дође вечер. Жена лежи, дјеца жуборе око ње, а муж сјео за сто, запалио, па чита, ал му је већ некако у души, као птици селици, када долази час селидбе. Жени се разведре очи, па ће у себи: но, хвала богу, остат ће ипак код куће ! Чита човјек, а сваки се час огледа на сат. Ух, како споро одмиче то вријеме! Гледа жену. Чини му се, да јој је са свим одлануло. Устане, прикучи јој се, стисне јој руку и проговори с тешком муком: жено, ја ћу се одмах вратити, па свој пут. Састало се повеће друштво и баш се разиграло. Дође вријеме, да се човјек враћа кући, ал навалише пријатељи, па не даду. Заокупише га, као по договору. Стисло га око срца, отме се и оде. Не би га зауставио нико на свијету. Врати се кући бијаше му драго, што одржа ријеч. Да није навикао враћати се вазда тачно у одређено вријеме, било би заиста другачије.

У свакој навици виде се ови елементи: иста се дјелатност понавља, стално модификује органе и све се лакше обавља, што се више понавља. Навика је дакле стална модификација, органа или које Функције, а настаје, кад се често понавља, исти посао, који постаје све лакши и потребнији.

Навика усавршује мишице, осјетила (чула), мозак, све животне Функције, као што може с друге стране шкодити свим органима. У човјека је толика еластичност и толико богаство виших елемената, да се он може на све навикнути, што је само у складу са животом. Гледајте само неке друштвене уредбе и обичаје, које створише мало по мало од људи робове и највеће душмане своје среће. Ујармите дивљег вола, да вам вози! Узалуд мука, рећи ће сваки. Али гледајте нашег питомог вола, гдје и сам намјешта врат, да га дијете лакше ујарми.

Зле навике јесу на уштрб животу и одаљују организам од његова нормална Физиолошког типа. Таквих дакле треба да чу-

19%