Učitelj

ОЦЕНЕ 1 ПГИКАЗИ КЊИГА И ЛИСТОВА 395 Према овој страни долази тако исто упознавање латинице за ону децу која су учила у | раз. само ћирилицу. На тој страни почиње се овако: „Има наших књига, које нијесу тискане онаковими плсмени, која сте учили у »„Буквару“ и која се зову ћирилска. — Наше се књиге тискају и латинскими писмени“. По том долазе у редовима прво слова (озго и црња) латиницом, а испод њих ћирилицом. Испод тога долази вежбање у читању латиницом (наслов ћирилицом а даље реченице латиницом штампане).

Тако се упознају деца с маљим словима обе азбуке. Тако исто даље на странама, које за овима долазе, упознају се деца с великим словима штампаним, а и најзад с писаним великим и малим словима обе азбуке.

Као што се из овога види, ова читанка је удешена тако да деца П р. почну учити читати и латиницом и ћирилицом. Она дакле упознаје с ћирилицом ону децу која су у [ р. учила само латиницу у Росе а, а ону децу, која су у 1 р. у Буквару учила само ћирилицу, сад упознаје с латиницом. После овога, као што рекосмо, иду чланци готово подједнако штампани латиницом и ћирилицом. Таке су и све остале читанке за све разреде како ниже, тако и више основне (пучке) школе, а тако и читанке за шегртске школе. |

Учинивши ове напомене, сад да разгледамо садржину целе читанке.

Читанка ова подељена је на три дела, [ део је: приправа за читање и писање ћирилице и латинице П део: Зпра: Шо део: оста. Шта има, у првом делу казали смо већ, Њему бисмо замерили само то, што су нека велика писана слова онако стављена деци на углед, како их готово нико не пише. Оно што по гдекоји циФрасто пише слова, није и за децу кад им се даје појам о облику слова. Деци треба изнети главни и најпростији облик без циФрања, завијања и шарања залишних. Међу тим у овој књизи, поред залишних завијутака на појединим вел. словима, још су н, пр. у ћирилици ж. н. и њ, неправилно написани, а слово СО. у ћирилици и С ни б у латиници више личи на наше в. него на облик поменутих слова.

У другом делу — П ЗНра — има 163 чланка. Ове су то чланци махом кратки, разумљиви, занимљиви — управо како и треба за децу овог разреда. Међу њима је доста песмица (преко 40). Загонетке и пословице, којих такође има прилично, махом су после згодних чланака о ономе што и онв хоће да кажу. Ово је умесно, јер пословице је нарочито теже деци објашњавати кад су саме за се, па је боље кад се приче и поуке њима завршују или кад се ма како оне ушлету у причу. Загонетке су разумљивије и милије кад дођу после приче какве о томе, о чему и оне говоре. А тако је у овој читанци, што је умесно и добро.

(0 садржини појединих чланака ми овде не можемо ошширније говорити, него ћемо у кратко поменути главније ствари.

22%