Učitelj

336 КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

У првом одсеку прво долазе чланци о познавању човека, човечјег тела, и неговању здравља, по том долазе приче и др. чланци моралне садржине са неколико чланака религиозне садржине.

У другом одсеку су чланци за које ее може рећи да су припрема за земљопис, историју и природу. Поред др. налазимо овде и чланак о српском Милошу Обилићу и о хрватском Николи Шубићу, кнезу Зрињском. Ова два и још неколико чланака нису били за П раз. Ма да су и ови чланци, као и остали, написани разумљиво и лако за децу, опет бисмо рекли да ће мало користи бити деци П р. Она ће читати о Обилићу, Зрињском, читаће и имена Загреб, Осјек, Ријеку, Дубровник, Косово, Сигет и др., али, кад још немају појма о местима тим, јер земљопис нису учила, онда ће се слабо шта користити.

Но из свега што је у ову читанку унето у овом П делу ми видимо да се у хрватским шк. у П р. учи више мање оно и онако као и код нас. Главна разлика је. што се тамо учи у том раз. читање и ћирилицом и латиницом. | Много је већа разлика у учењу граматике, као што се види из трећег дела ове читанке коме је наслов: ЛП. ЗРоотаса. — И ако је ово трећи део читанке, то је управо уџбеник за граматику спојен с читанком. Ту налазимо: 1. Изрека, рџеч, слог, злас, слово — П. Подмет и прирок. — Ш. Знаци растављаља [.,2!::—", <()). — ТУ. Раздиоба самогласнина и сугласника на меке џ тврде. — У. Именице (појам, па чак и мењање). — УЛ. Придјеви. — УП. Замјенице. (личне и „посједовне«“ — присвојне — ). УПЛ. Бројеви. — ТХ. Глаголи. — Х, Род у именица. — ХТ. Род иридјева. — ХП. Једнина и множина именица. — ХЛ. Придјеви у једнини “ множини. — ХГУ. Три лица злалола. — ХУ. Једнина и множеана глагола. — ХУЛ. Три глаголска времена. —

Све ово се, дакле, учи у П разреду основ. школе! Е, право да кажемо, звали то граматиком или словницом — ово је много и премного за децу П раз. Истина је све ово у овој словници методски добро и лако сбјашњавано и појам извођен, али смо сигурни да деца П р (без велике муке и невоље не могу све ово савладати и изучити. На послетку, и да се уложи већи труд око тога, и да се све ово изучи, на што толика мука око онога. што но помаже Бог зна колико правилности и лепоти говора, читања, писања и разумевања 7 Све ово има веће вредности у вишим школама, где се јевик системски изучава, али за народне школе, само је залудно трошење времена око граматике кад се за исто време може и треба. што друго, корисније да учи. Ми смо о учењу граматике опширније говорили другом једном приликом,') те овде не можемо опширније говорити о томе; Да је пак неумесно и некорисно сувишно учење граматике у осно-

1 ј У ) Види у «Учитељу«“ 1891 г, ев. за мај и књигу «Предавач» чланак: «Српски језик у срп. осн, школи».