Učitelj

НАВИКА 289

Патка и свака пливачица, чим изађе из јајета. одмах ће у воду и ето готове пливачице. Лептир голупка, како измили из чахуре и подети први пут, одмах ће пред цвијет, гдје трепџти у зраку толиком вјештином да стоји у зраку на једном мјесту, а рилце утури равно у цвијет и сиса сок из њега. Јаре скаче и омјело се пропиње без икакве вјежбе по хридинама, да му се дивимо. То је доказ, да су му прадједови живјели по брдинама. Тај нагон је постао дугим и вјековитим навикивањем у неброј вјекова и генерација нашљеђем, као што сви нагони и све склоности. Светски професор А. Блитт доказа, да је од почетка терцијарног доба, па до данас минуло 3,600.000 година. У то вријеме могло је заиста свашта постати.

У пса н. пр. видимо и таквих нагона, којих му данас више не треба, те нам се чине смијешне, док су некад биле на свом мјесту. Кад пас хоће да спава, било на мекој простирци, било на тврду поду, обиђе то мјесто неколико пута, огребе га предњим ногама, као да кани траву утапати и јаму ископати, што су јамачно чинили његови дивљи прадједови. који живљаху по спратинама и шумама. Ово окретање и гребење данас је у нашега пса без икакве потребе, ал оно у неброј вјекова пређе толико у навику, па онда у нагон, који још и данас прелази с кољена на кољено.

Тако је исто у нашем душевном животу. Дијете кад се роди, не распознаје никоје ствари. Новорођенче додуше осјећа очима свјетлост, али не разбира ни боје ни облика. Дијете је дакле, кад се роди, код здравих очију и ушију слијепо и глухо. Али сваки утисак спољашњег свијета на осјетила (чула), који допире чак у мозак, оставља у мозгу неки траг т. ј. узрокује у души неку промјену, неки осјећај. И што се више један те исти утисак понавља, то осјећај више јача, дијете почне распознавати ствар, од које му потјече осјећај. У једну ријеч : живчани се сустав према тому модификује. Најзад исти осјећај толико ојача, да се може у души обновити и кад дотичног утиска, невима, т. ј. од њега постаје представа. Овдје видимо, како се иста ствар понавља, како с тога све више јача и усавршује се. То понављање није ништа друго, него вјежбање, навикивање некога, органа на нешто. |

Као што се може навика неком јаком силом скршити и. навратити другим правцем, тако се исто могу и човјечја начела, човечије увјерење нагло уз велики душевни потрес исправити и посве обрнуто прилагодити. То исто може да се догађа споро науком. Пошто су у старца кругови представа, т. ]. начела, стара, јака, уврежена, то му за то нове идеје, са свим