Učitelj

ПУТОВАЊЕ У ЗАГРЕБ НА ХРВАТ. УЧИТЕЉ. СКУПШТ. И ИЗЛОЖБУ УЧИЛА 355

Пошто се добро окупасмо, изађосмо. Пошто се спремисмо, пођосмо да разглеламо Абацију. Јужног биља, које ми у саксијама негујемо било је овде доста. Оно целе године расти по парку овом у читавом шибљу и шумицама. Лавора, чије лишће под именом „лорбер“ купујемо у дућанима овде је читаво шибље. Тако то расти и кад је код нас зима, јер у Абацији нема зиме. Најпријатније је време у Фебруару а кад је код нас зима, овуда снег падне само по висовима, а поред мора га и нема Онда није ни чудо што песник пева;

«Ој приморје мило моје, Мога срца цигли рају ! Келео бих оба света

Проживети у твом крају.

Теби усред љуте зиме Јарко сунце топло греје; А у детњим врућинама

Морски ветрић теби веје.

Обишли смо целу Абацију. Видесмо све што је лешше и важније да се види. Прекрасни су хотели Зјејапљје и диатпето. Сем тога видели смо и дивне грађевине Уша Атдопта и Уша Кизађена. У овој последњој рекоше нам, да станује синовац руског цара. Имали смо прилику да и њега видимо, баш кад се на своме парном чамцу возаше по мору. Од познатих нађосмо овде г. Џецића и једног београдског трговца. Изненадило нас је и управо обрадовало кад на једној лепој вили видесмо српски грб. Сазнадосмо да је та вила својина краљ. срп. двор. пекара Грубера. —

Пошто смо обишли свуда, разгледали све, свратимо се у једну продавницу у којој се продаваху сваковрсне лепе ствари, све са натписом Ађасља. Сваки је купио по неколико ових стварчица себи и својима, као и својим пријатељима, за успомену на ово путовање. Овршивши и то седнемо у лепом парку пред хотелом те по нешто и пописмо. У томе се већ и вече беше приближило. Још мало, па је ваљало ићи к пристаништу, јер се пароброд већ пушаше и спремаше за полазак. — Око 7 часови у вече кренемо се из Абације, и то онако весели, још веселији но што смо у њу дошли. Остављајући за собом ово дивно место, у коме проведосмо неколико пријатних часова, неки од нас тихо певаху стихове:

Лупај, лупај сиње море, О брегове од Истрије, ИМ заливај и долине

Миле наше Далмације.»

Истим путем, којим смо отишли, вратили смо се сада натраг. Да ли има што лешне, да ли величанственије од ове вечерње вожње по мору'