Učitelj

760 КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

« с хигијенском науком; а друго, и с тога, што и сама хигијена још није у свему тачна и поуздана.)

И ја и не смерам, да овим одговором доказујем, да је моје дело без погрешака. Оно што овде оћу да докажем то је, да у мом демју нема онолико и онаких неисправности џи погрешака, нако их референат 2. др. Батут износи.

Сад да пређем на ствар.

1) Прву неправду према мом делу учинио је сам Просветни Савет тиме, што је, против уобичајене практике, дао дело само једноме референту и то хигијеничару, непедагогу. Моје дело није чисто хигијенско, у коме би се разрађивала. хигијенска наука, већ је педагошко, у ком се примењују хигијенска начела. С тога је требало дати дело на оцену двојици: једном педагогу и једном хигијеничару. Педагогов би реферат има да важи као главан, и да се распростре на цело дело, а хигијеничарев као спореднији, који ће само извршити контролу о избору и употреби хигијенских начела. Но тако Савет није учинио, и једноме ретеренту било је отворено поље за једностран и скроз субјекативан реферат, какав и јесте реферат г. Батутов.,

2) Реерентово негодовање, — а пегодовање је довољно очито што сам телесно васпитање обрадио као засебан део педагогије сасвим је неосновано и несавремено. Данас је већ преобладала новија струја, да у науци о васпитању треба да буде тело равноправно с духом. И новија

педагошка дела маом имају засебно и ошширно разрађен део о телесном

васпитању, који се заснива на научним резултатима хигијенског испитивања. Е ово је сасвим основано. Учитељ данас није више само духовни васпитач, но и телесни. Од њега, се тражи да, буде не само психолог, но и хигијеничар. Из истог узрока се данас свуда у учитељским школама и предаје хигијена, Те захтеве донело је собом данашње доба, и они су потпуно оправдани. А они ву и природни. То је слично с оном новијом струјом у медецини, да сувремени лекар треба да буде не само видар болесних, већ и анђео хранитељ здравих, не само лекар рецепташ, но и хигијеничар.

Мени је ово негодовање од странс једног хигијеничара, право да

кажем, неразумљиво. Код других народа _— на које се г. реф. често и радо

позива — баш се данас лекари и хигијеничари заузимају свим силама, да приволе подагоге, да у науку о васпитању унесу што више телесног вас-

питања, и потпомажу га. Они се баш на пољу телесног васпитања, грле п

АН

%) Еризман лепо вели у својој Хигијени (српски превод од др-а 2. Памџа): «Хигијенско испитивање још је весма младо... Није дакле ни најмање чудо, што је још велика недоскудица у материјалу из којега ће се некада саградити зграда нучне хигијене, није чудо — сито овде и онде нема строгих дочаза за усвојена правила хигијенска, што се још многа изванредно важеа питања морају сматрати као нерешена, и што се дејство многим неоспорно шкодљивих чињеници за здравље још не може нао што треба објаснити. Та недоскудпца научног доказног градива, које често наступа веома осетно, смета особито много при популарноме обрађивању хигијене; та недоскудица мами човека да се изгуби у општем ка"зивању и да каже више но што је кадар доказати. (Предговор, стр. ХИП и ХШ).