Učitelj

У ПАРИСКИМ ОСНОВНИМ ШКОЛАМА 801

сме у школи завести прво писање мастилом, јер је теже, нити читање на речи од једанпут, јер се не би могло ни извршити. Сваки нервни покрет олакшава пролазак другога по-

крета, вели Спенсер. Из почетка тај покрет нема ни одређе-

ности, ни лепоте, ни савршенства. Честим понављањем дотера се до тога. ;

Која мајка тера први дан своју ћерку кад је учи прести, да јој преде танку жицу за платно или за концег — Зар није прва жица прељина и груба и дебела, једва зашто употребљива 2 И ни једна се мајка не поплаши од навике на грубо предење, и не затражи од оне, која ни вретено не уме држати, да јој најлешши конац испреда.

Зар кројачи, столари и обућари не уче своје шегрте најпре грубом кројењу, које они доцније, кад се науче, морају напустити, да би га могли лешшим заменити, —

И на послетку каква би штета била што би ученик у почетку писања слова по некад се и заборавио, те написао место писанога слова основу штампанога% —

Из досадањега може се видети да је овакав метод, какав ја предлажем, бољи од старога у овоме:

[. Што је занимљивији;

9. Што више чула учествује у раду, те се и слова боље памте;

3. Што је очигледнији;

4. Што олакшава усмено читање — анализу речи;

5. Што олакшава почетак писања код ученика; и

6. Што потпомаже и саморадњу и ручни рад у основној школи.

_" Зато га треба усвојити.

__Мих, Јовић.

у ПАРИСКИМ ОСНОВНИМ ШКОЛАМА

А а

ПРВО ПИСМО

Одмах по доласку своме у Париз, пуна нестрпљења да разгледам школе, учитеље п ученике светске престонице, обратила сам се писмено у Отесноп де Гепзејспетеп« ргипајге, најпокорније молећи за допуст, да могу посећивати основне школе париске. После два дана одем у канцеларију управину у општинској кући (Нокс! де уШе) да потражим одговор. Секретар ми је са Французима обичном љубазношћу одговорио, да је ди- _ ректор добио био моје писмо и да ће ми допуст бити дат, чим докажем

УЧИТЕЉ : : : 54