Učitelj

- ПЕДАГОШКИ одломци 811

Француски Философи из прве половине ХТХ. века, поводећи се веома за примером оних из ХУП., занемарили су теорију о васпитању, изузимајући Мате де Ватап-а. Не одређујући васпитање, овај га сматра као вештину, да се научи „вршити свој човечански посао.“ Већина наших педагога задахнути су Кантом:

„Прави циљ васпитања је, да начини од човека све оно што он може постати“ (т-ђа Гизо).

„Васпштати дете, то је учинити да оно једног дана најбоље изврши одредбу свога живота“ (г-ђа Некер де Сосир).

„Прави је циљ васпитања: тежити савршенству, али ипак не замишљајући да та икад постигне“ (Фриц).

Најскорија је и најпростија дефиниција из педагошког речника:

„Вештина образовати (формирати) човека.“

Најпосле наведимо још једну, која се одликује тиме, што показује гледиште од великог значаја :

„Велики циљ васпитања је: научити човека, да васпитава сам себе“. онда, кад су други престали вајспитавати га“ (Гизо).

Покрај њихове очите различности, ове Формуле, намерно нагомилане, имају у истини само једну стварну разлику, разлику. свога порекла. И ако потичу из умова често врло супротних, оне се своде на два појма; појам циља и појам средства.

О средству сви се слажу: развијање подобноста пи начела радње људске природе. Али да се оне развију, треба их неговати, а да би се неговале, треба их познавати.

„Никад се неће постићи, да се васпитање снстематички управља према своме правом предмету, док се не буде почело Философском анализом човечијег духа“.

Што се тиче циља, за једне је он срећа, за друге савршенство, напредак, вреноћа, према томе како ко схвата циљ самог живота. Ако је он срећа, треба још знати „за какву је срећу човек подесан“. Ако је савршенство, врсноћа, „ови изрази означавају без сумње лепе п велике мисли, али опет остављају празнину, где не би требало ни мало да је буде“. Зашто Зато, што оне имају само онај смисао, једне п друге. који позајмљују од схватања људске судбине, другим речима од моралне системе; а у тој моралној системи огледа се са своје стране схватање људске природе. Смер једнога бића је према његовој природи: да би се знало шта треба човек да постане, прво треба знати шта је он, поћи од човека стварног, да би се дошло до човека идеалног. |

Такав је дотични предмет психологије и морала.

) Ридала Заефат, Е1бтепв де Ја рћПоворћће де Гезртћ ћитлаји, 5, Гр. 86. 2 Нетебиз, Пе 1 ћотте, ећ.1 ЈЕ 8 Ге Р. ббтата. Пе | епзејапетеп де Ја Јапопе таљетпее, Изуте 17, ећ. |.