Učitelj
ШТА И КАКО ДА ЧИТАЈУ ДЕЦА 819
целом низу његових младих година; сажививши се с њима, и приљу бивши их, он се неће растати с њима до саме смрти.
А упоредо с овим великим ступњем наравствености, унесите у вашу библиотеку и разне књиге светске литературе. Почните с причама, и то дајте првенство причама народним. Народна прича свагда је на страни наравствене истине и по њеном тврђењу, отуда остаје увек тежња за простодушјем, незлобношћу и симпатијом према мањем брату.) Осим тога, у народној причи и језик је чисто народни. Она помаже. младом читаоцу да усвоји његове особености и његов дух. Но давајући деци приче, а нарочито скаске, будите пажљиви и чувајте да не помутите и напрасно раздражите њихову Фантазију. Фантастичност мора бити постављена на темељу стварности, за њу треба читаоцу дати могућности доћи, на послетку, једном или другом идеином извору. Читање Фантастичних ствари, у којима су слике, што поражавају дечје уображење својом чудноватошћу, нагомилане без икаквог реда и циља; — такво читање без садржине, ни чему не науче читаоца, до само науче га да му мисли блуде.. Дајте деци приче Пушкина, Одојевског, Андрејева, Кармен Силве (истина с избором, а не све од редај; но избегавајте такве, па ма биле и ђенијалне приче, као уШелкунђ и Мишији цар“ Хофмана, избегавајте Едгара Поја, они детету ничега не дају, они га само растроје и раздраже. „Ако се творачкој способности т. ј. уображењу деце, под упливом скаска да правац чудеса и надприродности, —- добиће се неприродно развиће,“ >") Круг развићу уображења полаже се речју: могуће је, и што је оправдано како логичким закључцима, тако и битним актима. Ето какве скаске ми тражимо; т. ј. такве, да се у њима Фантастичност слаже са, стварношћу.
Но има и друге врсте народних умотворина, истина доцнијих, кад је Фантастичност уступила место природности, кад је и човек ушаоу борбу с природним силама, кад су и сами богови личили на људе, од којих су се разликовали само, поглавито, степеном добра и зла. То је херојски епос. У њему фантастичност служи само као навлака, Форма, у коју је обучен живот човеков. Нека деца читају: „Илијаду,“ „Одисеју,“ „Наља и Дамајант“, „Рустема и Зораба,“ „Роланда“, наше чудне епске песме. Ту ће се они срести с човечјим сликама (примерима), с великим представницима. идеала породичних, грађанских и државних.
( тим књигама метите у вашу библиотеку и историјске књиге. „Само пажљиво изучавајући прошлост, може се правилно судити о садашњости. < А научити се судити о садашњости сматрамо да је за младића дело од врло велике важности; јер ће он бити радник на друштвеној њиви, која
је тако велика, да ће се лако и скоро сасвим изгубити, ако се не уме у
њој оријентисати. Но како се уизучавање историје свог народа сматра као
Га) А. Н. Атанасвевљ «Русека народнви сказки» 1,
2) П. Каптеревђ (Педагогичскал психолога» Т. : 55