Učitelj

списи који цртају слике несреће, беде, туге и неутешности, као слика ужасног шпанског бедника Рибејира, разбију душу читаоца, а тим више малога читаоца, у ком још нема искуства и моћи за борбу с мислима књиге; који, најпосле, види у књизи сву и једину истину: тешко детету ако опо падне на приче о животу без љубави, о животи мрачном и свирепом, пуном зависти, злочинства и обести».!) И тако. увлачење у противну страну, т. ј. у страну изношења искључиво мрачног живота, јесте опет таква крајност, која ни краја нема. Разлика је само у томе, што у првом случају разочаравање за читаоца наступа доцније наго у другом, т. Ј. У младићском а не детињском добу. За доказ наше мисли да наведемо пример. Ето пок. В. Л. Отојонинђ учинио је један избор из списа Достојевског за дечје читање, и његова књига нарочито одговара златној средини у том“ питању. То значи да и деца могу читати списе и најмрачнијега писца, у извесном, педагошки удешеном избору.

Није могуће овде, у овом кратком општем излагању, пребројати све књиге које би требало да буду у белетристичном одељку дечје библиотеке. Нека у њ' уђу исторајске приче, приповетке; чак а добри поправљени страни романи (на пр. Дикенсај; додајмо и потпуне преводе оних романа који се могу слободно дати цели деци у руке, (на пр. „Векфилвдек свлшеникђ“ Голдсмита). Постарајмо се да нађемо побоље збирке изабраних песама, као «Поденђжникљ“ Плешчејева, као зборник песама гр. Ал. Толстоја. Некрасова, које је издао камитет писмености. У одељење за старије, одраслије, убројмо и позоришна дела, не сасвим дечја, (о том биће реч доцније) него садашња, велнки дела Шекспира, Шилера, Молијера, Гогоља, Грибоједова, Островеког и др.; на послетку, да унесемо у дечју библиотеку, и добре дечје журнале. Идеални дечји журнал мора садржином својом одговарати саставу идеалне дечје библиотеке. Овај састав дечје библиотеке сад нам је познат; дечји журнал, значи, треба да, је као и идеална дечја библиотека — Фини, изредан, расностручан и са строго изабраним материјалом.

Но ма колико нашли ми добрих књига, и ма какве корисне журнале ми овде исписавали, при избору књига за дечје читање увек ћемо одавати поштовање књигама изврсним, угледним, а после отачственим класицима. Има литературе коју мало читају, а коју су дужна деца и младићи да изуче; то су аутори, чија дела треба да су сваки дан на њиховом столу. Не заборавите Пушкина, Тургењева, Гончарова и др. корифеје литературе, и нека ти славни старци увек предњаче у дечјем и младићском читању и васпитању. У овом питању сваком васпитачу, који руководи читања својих питомаца, знатну услугу учиниће капитално дело В. П. Острогорског „Русскје писатели, какђ воспитателђно — образователбнџи материјал длл занши сЂ дћтБми“, где су изабрани, с педгошке стране, списи 14 аутора,. подаци тачни и важна упутства којим се може користити у поменутом циљу, Упоредо с том књигом он је саставио и зборник „Роднме поетм“,

5) А, СОловинсти «Дђћтоков чтенје и игрн, ихђ свазђ и значенје.»