Učitelj

ДЕЧЈА ОСЕЋАЊА 835

Као трећа првобинта емоција код детета јавља се гњев, који се врло рано, чести и јако развија код деце. Кад је сину Дарвиновом било тек четири месеца, његово је лице црвенело од гњева, у седмом месецу он је срдито вриштао, кад би му когод отео из руке играчку, а у једанаестом већ је отуривао и бацао, кад му не би дали ону ствар, коју је он тржио“).

У четврту основну емоцију дстињу убројавају се алтруистичка осећања, т. ј. љубав у ширем значењу ове речи. Противно страху ова алтруистичка осећања нису урођена, него се појављију под утицајем околине. Овакових осећања морамо разликовати неколико врсти, које се појављују једна за другом, и које све заједно сачињавају ту сложену психичку појаву, коју ми називамо једном речју — љубав. Првобитна и најпростија, врста јесте проста радост или допадање услед приближавања оног тела, чије је присуство већ више пута било од користи детету. Тако на пр, присуство матере која га је отхранила, пропратило је дете читавим низом допадања, те услед тога само лице мајчино, по навикнутој асоцијацији, изазива у детету радост. Ова најпростија врста љубави појављује се обично у другој четврти прве године, кад дете почне у опште распознавати људе. За тим на крају првог полгођа почиње се појављивати друга, сложенија врста — то је најпростија, особито у облику саосећања. Дарвин је причао, да се његов синчић, коме је било тек по године и шест дана, свакад, кад би се његова дојкиња претрварала да плаче, спремио и он на плач, при чему је опуштао на ниже углове од уста. Најпосле као трећу, највишу врсту љубави узимамо активну љубав, т. ј. жељу да учинимо задовољство оном телу које нам се допада. Ова врста, чије потпуно развиће лежи далеко за пределом првога детињства, изражава се ласкањем. Но ми не смемо мешати неке врсте ласкања с природним осећањем љубави. Тако на пример, најобичнија врста ласкања — пољубац, јесте без сумње резултат обучавања, подражавања, а не просто, природно и вољно кретање јер ми знамо за читаве народе, који не употребљавају пољубац

Ако се осећање љубави кад детета појављује већином утицајем окодине, онда је сасвим очевидио оно огромно знањење, које има, за стварање овога осећања и његовог развића, мајчино ласкање и брига. Осећање љубави код детета, најпре се изазива актом храњења. „Из овог Физиолошког врела зближавања, мајчиног с њеним дететом истичу будућа осећања, чове-

чанске солидарности и алтруизма.“ За тим толико исто значење има и првобитно мајчино васпитање. „Првобитно мајчино васпитање, вели Морел, — благодарећи бескрајној пажњи и бризи, благодарећи инстиктивном стварању ласкања, благодарећи најпосле дугачкој наравственој инкубацији, ако се можемо тако изразити. -- ово ће нас васпитање родити за духовни живот, исто тако, као што смо рођени за Физички живот, и учиниће нас

два пут више децом наших матера“.) Џревео с руског

Мих. Р. Виторовић

8) Дарвин [ св, стр. 26. Код Ргеуга стр. 245 7) Сикорски стр. +6—47.

565