Učitelj

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД 845

с мојим цифрама. (Брикова књипа није била изишла у срп. преводу, кад је моја штампана, а на немачком је нисам имаој.

„Није дечји апетит зими јачи што у удисаном ваздуху има више кисеоника — јер је та разлика веома незнатна — него због других узрока“ (стр. 31). — Признајем, да је требало још поменути и већи потрошњу ране на одржање топлоте. Али остаје и то, да је ипак важан узроки кисеоник, јер што се више унесе кисеоника у крв, тим бива и промет материје у телу јачи и бржи, те је и потреба ране већа, па и прохтев за јело.

· „Са свим су погрешни савети о судовима за водуу школи“ (стр. 33). — Тврдим, да нису погрешни, док год реф. не каже и зашто су као погрешни, а дотле само наводим ово: У „Правилима о грађењу школа и о намештају школском“ од 1881 ПБр. 1360, чл. 22 гласи: „Вода за пиће у школама треба да се држи у бурадима са славином, или кантама, или тестијама са заклопцем<; у распису пак Мин. просв. од 1880 г, Бр. 2480 захтева се од општина да набаве: „в) Чабар за воду, крчаге, канте, маштрафу за пијење воде“. |

Нетачни су бројеви о саставу ваздуха“ (стр. 37). — Је ли таблица баш на иљадите делове тачан, не знам. Могуће је од 1879, кад је изишло Рекламово дело, из којсга сам узео таблицу о удисаним гасовима, да су тачнијим испитивањем нађени тачнији односи, али сумњати је, да су они знатно промењени. Ја нисам нигде могао добавити новије податке, зато сам употребио ове од 1879 г., и оградио се, рекав, да су они ио Реклами. У осталом ова је таблица само очигледно срество за боље разумевање ствари

„Савет са тепсијама и чинијама (а не утепсијом“ и „чинијом“, како је цитираној хладне воде, која би упијала угљен диоксид“ (стр. 39) није смешан. Њега ми је дао 10 новембра 1881 г. један наш способан овр. физикус, кад је походио школу у којој сам тада био учитељ. И ја држим да тај савет има смисла. ~

„Вешање крпа натопљених у карболну киселину мало ће помоћи дезинфекцији“ (стр. 55) — то и сам верујем, али је то речено само за време, док не дуђе лекар. — Рачун за грађење карболне воде јесте погрешан. Штампарском погрешком је за карб. воду од 3,“ речеио 20, а треба 30 грама конц. карб. киселине на 1 л. воде, што је у стању да сваки читадац лако нађе рачуном; сем тога место: „! гр. карб. кис. == 15 капљица“, треба да стоји == 15—920 капљица.

„Кисеоник сам по себи мање се једини с крвљу. Озон игра ту главну улогу“ (стр. 57) — не зна човек да ли да рачуна у погрешку или не. Изгледа да је с озоном и у медецини ствар непречишћена и мишљења да. су подељена. У Еризмана стоји на стр. 40 озону: „ Ово такође гласовито тело одликује се тиме, што у још већој мери но обични кисеоник

има способности да се спаја с другим телима“... Цела је мисао узета. из Реклама.