Učitelj

846 КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

удар су одојчад и старци једнаки по температури крви 2< (стр. 60) — Нису, нити сам ја тврдио да су једнаки,

„Погрешно је тумачење назеба“ (стр. 61). — У мојој књизи стоји: „Кроз које. органе... прође та заладнела крв проузрокује поремећај у органским радњама — а то је болест.“ У референтовој „Поуци о чув. вдр.“ стр. 93 стоји: „Загрејана крв у кожи расхлади се на пречац те расхлади и друге делове тела.“ У Кризмана стоји на стр. 28: „..Сем тога крв напрасно прохлађена струји у великој количини у унатрашње органе тако да се они за неко време препуне а може битпи прехладе.“ У 5 (Стевановића на стр. 22 стоји: уСем тога крв напрасно расх лађена струји у великој маси у унутрашње органе тако да се ови последњи за неко време препуне а можда и прехладе“ Ствар о пазебу у медецини и дан дањи још није потпуно јасно.“ С тога сам ја све то обуватио речима: „поремећај у органским радњама“. Тиме ја нисам у ствари тумачио, но само напоменуо Факт. И ова моја овака напомена није погрешна. ;

„Није најбоље централно грејање помоћу врућег ваздуха“ (стр. 65). -— Ја тврдим и опет да јесте за учионице, а на стр. 65 је и говорено о загревању школских учионица. Тамо је речено још и зашто: зато, што се тада уу исто време непрестано још и обнавља ваздух у учионици“. 4) овоме су питању мишљења и данас још прилично подељена, али их је данас, при усавршеној системи ваздушног загревања, више за грејање топлим ваздухом: школа, позоришта, цркава, и у опште локала, где се многи скупљају и дисањем брзо штете ваздух.

Мишљење реверентово, да није боље грејати врућим ваздухом речене локале долази данас већ у застарела мишљења.

Кад се загреју просторије топлим ваздухом, онда се врши у исто време и жива вентилација, која је неопходно потребна у локалима, где се многи наоде у скупу. Овако загревање је још и зато згодно, што се може брво регулисати, те је могуће собу одмах загрејати чим устреба, а нема опасности, да после неког времена буде локал претопао, кад се придружи и топлота од многих телеса. Кад се пак оваки локали загревају врућом водом или паром велика је незгода, што је недовољна вентилација, ако се оће да локал буде довољно и равномерно загрејан, и што је немогуће брзе регулисати загревање.

О централном грејању помоћу топлога ваздуха вели и Еризман у својој „Хигијени«“ на стр. 160: „Много се што шта пробацивало овоме начину грејања, што је свакако делимице оправдано, али што се већином не односи на само начело грејања путем ваздуха, но више на оскудно извођење тога начела“. А на стр. 164 вели; „јер... је могуће грејање

|] Види о томе чланак «Назеб као етилошки чинитељ> од др-а Е Михловића, у «Отаџбини» за 1889, ХХГУ књ, св. 93., и упореди нешкодљиност ладнога туша после врућег парног вупатила. Ту нејасност у осталом сведоче и цитиране речи код Еризмана (мож

бити», а код Л Стев. «можда.»