Učitelj

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД 849

помене, као што и код Реклама стоји, да не треба радити телесно веџбање овлаш и као из шале, већ збиљски и енергично. Па чега има ту погрешнога% И како би му било то телесно веџбање, где се деца, не би загрејала, а од тога и почела знојитиг Од каке би вредности за тело било тако млитаво тел. веџбање са 2 часа недељно, које не би убрзало крвоток и рад жлезда 2

«Погрешно је баш зими почињати рано школске часове“ (стр. 128). — То нигде иије ни препоручивано, већ је на. реченом месту било говора у другом смислу.

Ето то су упогрешке«“ у мојој књизи, које су побројане у реферату. Ја мислим да је сад читаоцима довољно јасно, да оне, у колико су заиста погрешке, нису таке природе, да би зато требало цело дело одбацити.

Напомињем, да при крају реферата стоји још и ово: „За похвалу је на том делу, што је ушло у њега много више додра материјала, нарочито. из школске изијене, него што то беше случај код дојакошњих списа те врсте, и што по гдегде просијава луча модерне игијене“. То је све, што је речено у похвалу дала, а после дугог набрајања рђавих страна. Међу тим сразмера између доброга и рђавога у књизи са свим је друкча,

Додајем на овом месту још и то; да се о истом мом делу један други наш уважени хигијеникар изразио овако: „Крајње је време да се у нас отпочне рационална нега, за коју нам је 2. А(џЏић) у својој нњизи пружио драгоцену грађу. Учитељи и родитељи треба не да прочитају него да науче на памет све што је у тој књизи, јер она садржи у маломе оквиру своме све што саврмена наука пружа човеку да очува и оснажи свој подмладак и да га оспособи за вредна и истрајна радника“ (,Отаџбина“ ХХХ, 318). — Осим „Отаџбине“ изишле су до сад јуш у пет часописа критике и већи прикази на моје „Тел. Васп.“, и свуда без разлике хвали се дело и најтоплије се препоручује наставницима и. родитељима.

10. Кад је реФеренат у књизи све осудио, природно је, да не остави поштеђен ни језик. И заиста он и „као нестручњак у језику“ — како сам вели — осуо је дрвље и камење на језик и стил, па вели, да, је језик скроз погрешан, да не ваља ни правопис, ни интерпукција, а „слог није ни леп ни одабран, ни лак ни разумљив“, већ је „рогобатан, тежак и тривијалан“. Даље вели у опште „да би се код Немаца и страних народа занатлија стидио написати писмо или рачуп својим муштеријама онаким језиком и стилом, како се у нас школски људи не устежу писати школске књиге“, — а то исто важи и за моје „Телесно Васпитање“.

Колико ово одговара истини у у опште, знаћемо сви, а колико, што се тиче стила и језика у мом „Тел. Васп“., знаће сваки онај, који је прочитао књигу. А ево шта о томе кажу и други људи у својим незваничним рефератима,

У „Стражилову“ од 1892 г. бр. 20. стр. 319, вели се: „језик је... лак и разумљив“...,

УЧИТЕЉ 3!