Učitelj

850 ЕЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

У „Кпј еттој Зтонљ“ од 1892 г, бр. 10 стр. 75, вели се: , А и језик је | правилан, слог пако лак и разтовијетан“. |

У „Учитељу“ од 1892 г. св. за април стр. 112, вели се: „Стил је разговетан и лак те је књига приступачна свакоме“.

У „Гласу Црногорца“ од 1892 г. бр. 21. на трећој страни, вели се: „Писац је у свијем одсјецима кратак, али језгровит, јасан и разумљив“...

У „Тимочанину“ од 1892 г. бр. 25, на четвртој страни, вели се: „Ове што је у овој књизи изнесено изложено је тако лако и разумљиво, да га може разумети сваки моле пмсмен човек.“

У „Отаџбини“ не говори се ништа о језику.

Више приказа, колико ми је познато, није ни изишло до сад на моје „Телесно Васпитање“. Ко је у већем праву, да ли наведених пет незванничних или мој званичан референат, нек суде читаоци сами. Ја пак, са своје стране, велим ово: Није немогуће, као што и иначе свуда, бива, да, ће се у делу наћи по која реченица и мало рогобатнија, али ће таквих бити заиста врло мало. Но непристрасан, објективан и ладан критичар никад по изузецима не суди о целини. То чине само необјективни критичари. У осталом, како заиста може бити и рогобатних, па чак и неразумљивих реченица и код писаца, који су иначе признати као вештаци у простом и разумљивом писању, најбољи је пример сам реферат г. Батутов. Он не заузима 130 страна, као моја књига, већ само 3 стр. или 6 стубаца, па колико је у њему за иста рогобатних реченица !

Ово се тицало слога. А сад о правопису.

Најјача је замерка референтова овде, што сам састављено писао: прекореда, увече, прекодан, сутрадан, увис, претподне, слева, итд. Одма одговарам, да ово није учињено из незнања, као што реф. мисли, и као што би немачки занатлија учинио, већ баш навалице. А ево зашто.

Пеихолошка и логичка је истина, да има много одвојитих појмова, који по два или три заједнички значе један други појам. Такви одвојити | појмови спајају се у току времена, дугом и честом заједничком ; потребом» у један нов и неодвојан појам. То се зове сажимање или зоушњавање појмова. То исто, што бива с појмовима, бива и с речима као чулним знацима нечулних појмова. Разлика је у томе, што се увек изврши нешто раније сажимање појмова но речи. То згушњавање је по некад у пола, а. по некад потпуно, а врло често је појам згуснут потпуно а реч само у“ пола. У нас су данас нпр. потпуно згуснути ови појмови, а њине речи само у пола: Шар-планина, клин-чорба па и: зеленкада, црвенперка, кажипут, ит,д. Те се речи у науци о језику зову примакнуте речи. Оваких је речи и појмова сразмерно мало. Огромна пак већина других речи сажела се потпуно, као год и појмови, у тако зване праве сложене речи, као што су: војсковођа, ветроваљ, помајка, подводно, разнети. усути, вазда, заједно, средокраћа, главобоља, итд.

На тај исти начин у нашој души је данас свршвно згушњавање и ових појмова за врвме: прекодан, сутрадан, увече, итд., па и ових за '