Učitelj

Мене

10 ПОЛОЖАЈ УЧИТЕЉА

неким сталним начелима развија, и усавршава. У школи почиње право намерно његово васпитање, које врши учитељ.

Мото: «Учитељ је душа школи» — веома лепој, а у исто. време и јасно карактерише велику моралну вредност учитеља. Најдрагоценија тековина једнога народа — његова омладина, поверена је нама учитељима, да од њих слабих и духом и телом створимо снажне људе и духом и телом. Од малих и неразвијених дечака, морамо створити јаке карактере украшене свима врлинама и добротељима, који красе сваког племенитог човека, да би тако били достојни преставници свога народа.

Од нас се дакле учитеља врло много тражи; наше су дужности велике и много стручне пуне моралне и материјалне одговорности, — на нама је да народну омладину упутимо моралним правцем, којим ће гредети у доцнијем свом самосталном животу, и тако бити од користи себи п своме народу. И ми се нашим часним радом одужујемо народу у пуној мери. Али ми поред свију узвишених, благодарних и деликатнах дужности које вршимо, ипак ни приближно се не налазимо у положају, који нам према нашем раду и одговорности приличи. (Када ово говоримо, — не говоримо на памет без јаких и оправданих раз-_ лога ; — не, ово говоримо из свога сопственога искуства, стеченог у приличном броју година мучног и тешког рада учитељског).

Доиста, наш је позив благородан и деликатан; п нама је све душевно задовољство, — једина награда за наше мучне ра– дове, када јаком вољом и преданошћу своме раду, у срца омладине српске, засадимо сва она племенита својства и врлине, којима се други напреднији народи од нас ките, и када се и ми Срби подичити можемо, да смо за наше прилике до данас задоста учинили. Осим дакле тога једнога задовољства, и награде моралне, —- ми се учитељи не можемо ни којом другом наградом похвалити, и ако смо данас у далеко бољем положају но што смо били пре неколике десетине година. Али и данашњи наш положај овакав какав је, императивио нам налаже да што одлучније устанемо у цељи извојевања онаког положаја у држави, какав нам приличи према узвишеном и племенитом раду | који вршимо.

Наш положај у друштву стоји на лепој моралној висини, кога смо стекли неуморним својим радом у школи и ван ње, а особито радом у националном погледу. И ми ћемо нарочито у овом последњем правцу и даље благотворно делату, како би од на-

ших младих Српчића створили диван и мирисан перивој који |

ће својим хиомиром оплеменити јуначки народ наш, и одвести га још већем напретку ЈУРА и тиме показати другим напреднијим народима, да је српски народ, —— народ прогреса, и