Učitelj

ПОРОКА ЈУ ШИ Бов А 25

надзорвик стајао кад кад у преписци са директором, а кад кад и са попечитељем просвете без знања директора.

Године 1814 изађе «Устројеније јавног училишног наставденија», у коме се за осн. школе каже: «у основним школама предаваће се првопачелна знања, која су свакоме Србину нужна, п која и осталим училиштима за основу и приправу служе.“ "ром приликом је и први програм за основне школе издат. По томе се програму у [ разреду учило:

Познавање слова, грађанских и црквених: срицање и читање из буквара српско и словенско; писање олова по табли и прегледалици, познавање и писање бројева; и најобичније молитвице, десет заповести и то српским језиком.

У П разреду се учило:

Читање српско и словенско; писање по прегледнипи ; свештена, историја на памет; из рачунице наречени бројеви ; општа, знања сваком Србину потребна.

У Ш разреду:

Читање српско и словенско ; писање по краснопису и дикти_рању; први део катихизиса; математички и природни земљопис ; рачуница и ошшта знања сваком нужна.

У ТУ разреду : српска граматика ; историја српских џраљева и царева; стилистика; земљопис ин катихизио. Црквено певање учило се у сва четири разреда.

Овај је закон био велики напредак, јер је бар прецизирао шта треба предавати у школама, и тиме створио јединство у настави, Али ни овај, као и остали закони није ни мало помогао унутрашњем развитку школа, јер су и даље остали они исти учитељи без довољно спреме и надзора. Истина, још 1838 год. увидела се велика важност нарочите школе за спрему учитеља — учитељске школе, али се та замисао није могла остварити чак до седамдесетих година.

Жеља, да се што пре отвори школа учитељска за опрему стручних учитеља била, је још тада предмет најживљих интересовања ондашњих владајућих кругова, или се налазило и онда као и вазда амбициозних људи, којима отварање такве школо није ишло у рачун. Та се жеља најбоља види из «У стројетва школа» 1857 године у коме се у 19 тачци вели: «И при свем том што је поред ранијих предлога мојих решено законодавним путем у два маха, да се учитељска школа установи, — опет се ово није могло извршити, јер је митрополит Петар томе био противан говорећи: Зар моји богослови кад богословију свршв. да говеда чувају док парохију не добију» — Ето видите как) је глуп разлог био једном иначе паметном црквеном кнезу, да