Učitelj

О УЧИЛИМА 19

нису свугде строго одвојена сваком за се, него се на разне начине мешају, те образују разне варијације.

Табле су у нас по једном калупу, у облику квадрата или иравоугоника, на ногарима од три дугачке ноге, а држе се на клиновима који се спуштају, како је кад потребно удешавати висину. Обојене су црном масном бојом, те често одбијају зраке у дечје очи, што смета, гледању. Линије су црвене и разно шлартане, највише за основно писање, за диктандо и карирано за цртање, а има и нешшартаних табли. Мислиме, да им је голема мана, што нису утврђене у зиду и на среди предњег зида него стоје на сред школе и лабаво, те се не могу одупирати јачем притиску. Осим тога обично стоје изерено и криво да би „биле прегледније пошто су у страни, а то половини ученика. расејава, а често и онемогућава пажњу. У новије време додата је табли лимена кутија, у којој стоје сунђер и креда. Кутија виси о зиду близу табле.

Таблице су у нас готово све од камена лисника са дрвеним рамом са малим оковима на угловима или без њих, у разним величинама и црвено пшартане с једне стране за писање, с друге чевртасто за цртање. По њима се пише писаљком. И таблица и писаљка су крте, те се лако ломе. У новије се време по где где виђају и таблице од руте артије, црно обојене, по којима се пише чврстом кредом.

У нашим основним школама, представљају намештај разне слике, и мапе, орман, чивилук, сто, столица, часовник и термометар. Слике које су унете у разреде, да красе зидове не употребљују се у настави, сем пасивне пажње, коју им деца између часова поклањају. Те су слике по„стале о разним свечаним народним данима и предетављају било наше владаоце или друге знатније људе. Тим су путем дошле ипо неке мапе у школу, т. ј. у приликама кад је српска идеја мало живље заузела духове, као што ве то види на мапама, на којима су српске земље и етнографски изглед Македоније. Остале школске ствари као стоп столица, орман и чивилук имају своју употребу у смислу школекога реда и поретка, и разних су облика и вредности. Термометар буди радозналост код школских грађана, али се не уводи у практику.

Закључак. Из проматрања. које емо учинили на училима У данашњој нашој сен. школи, могли би закључити следеће : ·

1. Број учила не расте ако не опада.

2. Број сувремених учила није умножен, сем два три изузетка, од "броја учила из прошле периоде.

3. Права учила имају само Познавање Природе, Српски Језики Рачун

4. Књиге п уџбеници су скоро заменили учила.

Напомена. У овоме прегледу поменута су учила, за која сам сазнао, да их је било, или да их има данас. Но, без сумње, биће их још, за