Učitelj

190 МЛА ХОЕ м ВАСИ ТРКА ЊУ

„део сам ђаке, који су дуго остали слаби само због тога што им је често крв ишла на нос, а није одмах заустављена. (С тога је врло потребно, да учитељи знају шта треба, да раде, ако какву бољу опазе за време школе.

У Најенбуршкој општин. школи ево колико је ученика па-_ тило од главобоље, и од крви из носа: од њих 731 учен. #96 патили су често од главобоље њима 153 редовно је текла крв из носа у неке и неке рокове. — Од искривљености кичме између 350 ученика било је 69 у којих се кичма искривила а | од 381! девојчице искривила сеу 156. На тај начину 731 ђака њих 218 су у пајвећој опасности да до века буду кривога и наказнога струка. Овде се не наводе они случајеви кад је кривљење кичме долазило од енглеске болести (вите кости — рахитеј

Др. Фел. Шенк у Швајцарској доказује, да се деци која, иду у школу криве ртењаче чак и у оним клупама, које су до сад лекари прописали као најбоље. Проматрао је врло пажљиво преко 2000 случајева и износи врло тужне резултате утицаја школског на правилност тела и лепоту његову.

Из свију ових до: сад наведених примера могло се је јасно поред констатовања ужасних Факата о шпрењу грбавости код „ученика у данашњим школама видети и узроци истих за то да би се томе злу стало на пут нужно је: што виш: пространијиг% "школа, што улобнијиг седишта, што веће пажње на седење уче-. "ника “ што више одмора м игре

(НАСТАВИЋЕ СЕ).

ЖЋУША ИМ ДУХ ЈЕДАН ЛИСТИЋ ИЗ ПСИХОЛОГИЈЕ.

о

Између тела и душе постоји разлика, која се и споља може видети. Жив се човек разликује од мртвога битним појавама. Мртво тело пема душе. И обична свест човечија увидела је ту. истину ; а већина народа уме ту разлику п да утврди џа има п нарочите одредбе за душу. У томе појму народ не замишља какву особину или какву радњу — већ једно истинско биће. "То псто важи п У Философији. И Философп веле: «оно што но-