Učitelj

7 4!

ТЕЛЕСНА ВЕЖБАЊА 809

Атинског. Док су се у Атини бринули поглавито о депоти, грациозности, окретносги, дотле су Спартанци више гледали на користи развијали снагу пи издржљивост. Слично томе и код Римљана телесном је васпитања задатак био одржање здравља. Сваки је Римљанин на првом месту био војник, суров п непреклоним пред свима незгодама ратничког живота. До 16-те године васпитање се находилоу рукама родитељским: синови су пратили очеве и учествовали у њиховим делима. Телесна су се вежбања састојала у игри со мачевима, у бацању, трчању, Фехтовању, а старији су још и јахали коње. Било је и бацања диска и пентатлона, што је све позајмљено од Грка, али то никад није улазило у програм обра зовања, нити у опште-омиљена вежбања.

Игре с мачем биле су веома омиљене и распрострањене; оне су се

вршиле на улицама, јавним местима, и у њима су узимали учешћа не само младеж, већ и одрасли,

Из броја вежбања одраслих људи обраћају на себе пажњу т. Тројанске игре, који су, како, изгледа, биле основ средњевековним ритереким турнирима. Оне су се састојале пз каваљеријских маневара, при чему су дружине по 12 људи нападале и бранпле се, подражавајући кретањима у рату.

Васпитање Римљана, удешено да образује грађанина у њиховом смислу, ни из далека није служило цељима свестраног хармоничног развитка и није у историји оставило наследника.

Усвојено је и обично се узима, да је средњи век доба опадања Физичког образовања, и при том се као узрок наводи, што нова религија, указујући у ком правцу треба човек да се развија, не само није упливисала да се води брига о телесном развитку, већје исти можда сматрала као шкодљив. У манастирским школама није се обраћала пажња на телесни развитак. Масе народа биле су остављене без икаквог образовања, и природни узроци Физичког развитка вршили су свој посао. Борба с природом, раднички живот, лов, дуги ратови — сво је то подједнако било за масу народну како старог тако п средњег века. С друге опет стране, и у том је добу био читав сталеж људи, у чији је васпитни програм улазило развиће тела као главни елеменат. Тај сталеж су били ритери. У број предмета, који су неопходни за образовање сваког ритера, улазило је ових 1 племенитих вештина: нападање, пливање, стрбљање, феттовање, лов, израње шата “ стижотворство.

За тежак ратнички живот рптера потребна је била добра теласна развијеност до које се долазило сталним и дугим Физичким вежбањима и занимањима. Јавна надметања ритерека вршена су натурнирима. Турнире су одређивали владаоци и раније су објављивани, да би се за њих могло спремпти. Састојали су се из каваљеријских маневара, угледних судара и равличних риптерских игара. ј