Učitelj

452 ВАСБСАВА И ПО КА

јући понајпре да је оно питање само удешена Фраза одговорим јој са поузддношћу :

— Ваш сип дошао је у оно доба у школу, кад сте га за мало по "том видели да се вратио кући; ја сам га с места послала натраг пошто

није од невоље дошао у девет. Ви то знате. Ви знате — поновим простије — да је он у девет пошао и дошао у школу. — Ја јесам, к'о и свакад послала сам га у школу.... Није било

баш толико: било је поља девет. На то још поузданије узмем доказивати истину. : — Ако ви шаљете Светолика у школу, онда много одоцњавате, или заборављате да га опохенете..... Пустили сте га данас да у ЛОВА дође Игра се на ваше очи......

— Наш је сат тачан, по воденичком, и шаљем за то на време дете. И тутрост

— Ви знате лепо, школа се не управља по воденичком сату, већ по своме сату, а свакп ђак мора и онако да дође у школу раније од учитеља, па да не чека ни овам а камо ли осам и по; особито како имам обичај наредити каткад да што год уче док ја не дођем: он се тога увек учува.

— Он, до душе, граби увек да дође у школу раније; све се жури: мајка, госпојица долази рано.....

Само он још никад скоро није доло на време Па ни сад кад су дани дужи. Шта ви мислите, докле то да трпим, знате да ми смета: — да не смета не би се знало време доласка; — а и онако сте дошли да како му дртао бар јутрошњицу оправдате. Крив јеи он, треба да пази шта мора да чини: а морало ми је прекипети па да онако урадим.

Разјасним јој онда просто да не мисли: то сам учинила из пркоса или мрзости. На сваки начин ја нећу моћи да га отерам из школе; али њему то не треба разјашњавати, него ђак ваља да верује да ја то могу да учиним бар за онај један дан: и да осети како је то велики прекор кад га учитељ неће у школу. Поновим све оно, како је он зимус одоцњавао и за што сам то праштала.

Пробудила се у мени воља да одговорим дужности која налаже да "сваки наставник обавести родитеља и да лепо расветли разлозима сваку настраницу у родитељском утецају на децу у школеким стварима, а кад је расветли онда и да је лако отклони.

Старала сам се да према њеној схватљивости покажем како сам хтела да Светолика дирне онај стид за њега, па да се други пут чува; и не само стид него..... али ко ће њој доказати И ако попушта у нечему ипак хоће даостане у том уверењу да сам ја то учинила само њеном Светолику, и да она има места да се до Бога жали на мене, — већ и због старих жалби, које ја нисам хтела пре ни да чујем.

Кад то није са свим помогло, онда узмем опорије средство: да јој "у очи кажем колико зна њен Светолик, јер њу ће дирнути веома кад