Učitelj

ЗАБАВА Зи ТРОЈУ КУА 458:

нмв 4 ан ттн лшни-__________________

чује да јој Светолик није ни од средњих ђака, и она га замишља 6 поносом као добра.

__ У вече кад хтеднемо кући припремим нешто задатака, те деца. док ја не дођем рачунају и пишу, па тако буду и мирни и у послу а одмора знају да ће имати доста. Светолик је слаб у рачуну, па још кад дође доцкан изгуби читав сат слишавања. Џитала бих и њега што год, а он није ту, па и не чује и не види шта се у школи учи.

— Е, шта ћу, за бога ето! Терамо га бога ми, и показујемо, и он сам непрестано учи; воли да рачуна: “ лепо рачуна : а не мари баш тако читанку и лаљоле...... А ви, молим вас, онако, обратите пажњу на њега.

— Не брините, ја морам да обраћам пажњу на све. Само га шаљите на време, и нека код куће сваки дан чита, није доста само у школи читати.... :

_— Ја ћу га шиљати на време..... ја ето. бога ми, не браним му, нек дође. . Ја му дајем свакад киФлу или милихпрот, да вам донесе.. ко велим бићете му бољи.“

— Дакле,он ми управо доноси по киФлу сваки пут кад одоцни, или. кад хоће да тужи другове како су га били. Нисам мислила да ми ви то шаљете као мито!! Ето видите, како опет ви не разумете како се у школи ради! И од друге деце добијам поклона, ну никада као мито, него то родитељи шаљу из љубави или признања за старање учитељево око њиховог детета; или за то, што се деца радују да своју наставницу обдаре, јер је ђак срећан кад се осмехнем на ње'ово цвеће, што ми га је донео, п помиришем га. Само ви држите да ћу ја праштати Светолику погреше ради киФле! Ко га је научио да ме се тако боји, кад му ја нисам никад. зла била, а судила сам му благо и кад заслужи ! 2

Од све беде насмејах се простодушној жени, кад рече, да зва по себи кад је она учила да кад год донесе штогод „њеној госпођи“ увек се нада да је неће ни за шта казнити.

То сте ви тако мислили: а ваша учитељица јамачно не. На да је она. тако и мислила, не мислим и ја тако то сте могли видети и по вашем сину; кад заслужи он је кажњен.

Може бити да ми сад баш ни мало не верује; али онда је доста збуњена отишла, но ипак врло задовољна.

Од тада сам још више мотрила на Светолика и свакад, док је било мој ђак, долазио је на време.

Задоцњавање дакле бива из различитих узрока, који нису у свакој школи једнаки. Деца се задоцњавају и због „послова“ каквих они обично: имају код својих кућа, и што нарочито матере од њих траже. Ни један екоро, од тих родитеља не разуме да, ђак мора прво испуњавати дужности ђачке, па после за друго ако стигнб, а стиже извесно, јер школа не за-