Učitelj

456 ЗАБАВА И ПОУКА

из школе неиспрпни су у томе. Треба помислити само на то какав би изгледао учитељ који прима оваке „поклоне“ у очима оних који дају и како би м.рално стојао у својој околини, а сваки учитељ дужан је на то и сувише пазити.

Саватије М. Грбић

учитељ.

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

–—>б—

Српске народне умотворине у сликама, за српску децу. Издање П. С. Срећковића. Са 14 слика. Свеска прва, Београд, државна штамнарија 1898. Стр. 16 на вел. 4" (олио). Цена 50 пара дин.

Човек врло високог положаја — проф, наше Велике Школе, а у исто време члан Кр. Сри. Академије наука, силази с тако високог положаја на једно много ниже, али опет благодарно, поље књижевности, на поље дечје књижевности, да и ту својом умном снагом што уради и допринесе! Појава и лепа и похвална. Он узима сриске народне умотворине и износи их деци у сликана. Ово друго, и ако не спада у његову академску стручност (јер г П. није академик-сликар) опет улива наду, да ће г. Срећковић, као историк, добро познавати наше народне умотворине, да ће умети да учини леп избор и рукододити ваљано илустровање истих.

Таке су ми мисли пролазиле кроз главу, кад сам узео у руке ову књигу. Али како изненађање, кад сам књигу прелистао! Велим, само нрелистао, јер нисам имао шта читати. Пеема, коју је г. (. изнео илустровану, била ми је већ добро позната и ја сам се само згрозио, кад видех која је песма. Код толиких красних песама нашега народа, песама којима се диве и заносе п други народи, код толикога бисера нашег народног блага — г. С. узео песму „Бог ником дужан не остаје“.! То је, читаоци, она грозна песма, у којој се казује како су браћа сеју врло миловала, и сваку јој милост доносила, па на послетку и позлаћене ноже. Снаја њена, Павловица, омране је за то, и почне јој радити о глави. Прво је заклала мужевљева коња, и обедила за то заову, за тим коље сокола и беди заову; а на послетку — ух, да грозна примера! коље и своје чедо у колевци, да обеди заову, да њој напакости. После тога брат везује своју сестру коњма за, репове и растрза је на четири стране и т. д.

Грозне слике, нигде је не било! Иг. (0. баш то прво узе и узе баш за децу!! Код толиког бисера и драгог камења међу народним умотворанама, он узе, — грубу стену, која вас гребе чим је узмете у руку и употребљава је само за то, да се коме глава разбије. Код толиких