Učitelj

ЗАЋАВА и поука 455

и ја ћу теби да донесем „квитицу“ (уверење) од кмета да видиш да је заиста болесно“. Ја му опет казах, оно исто и додадох: Док год се ја не уверим да је оно болесно — не може се ослободити. Да би га од тога одвратио говорио сам му о важности школовања; казавиш му: како је данас тешко живити оном ко је неписмен, а како ли ће бити његовом сину, после двадесет година, кад он буде домаћин куће и задруге, како ће се скоро наредити да непиемен човек не може бити ни одборник у селу. После мога говора признаде да је све тако као што ја кажем, и обећа ми да ће дете довести у школу.

бутра дан дошао је опет к мени али није довео дете, као што ЈЕ рекао, него ми донео „Уверење“, од тројице његових сељака, којим они тврде: да му је заиста дете болесно од надајуће болести, и то му је „уверење“ потврдио општински суд ЈЕ

Узмем то „уверење“ од њега, и кажем му да то уверење не вреди све док се и ја о томе не уверим, још му кажем да може бити и кажњен што не доводи у школу дете и што је почео да ме обмањује. Он само ућута и оде...

Једне вечери закуца неко на вратима од мог стана; изађем да видим ко је, и — имам шта видети — Мој Станимир држи прасе (преко рамена) на леђима, и одмах ми рече: „Донео сам ти једно прасе, веруј

ми, још није траве окусило, све је дојило — само те молим да ми дете исшишеш из школе. А ето ноћ је, узми прасе слободно, нико то неће ни знати ни видети — ако се што бојиш од кога“!

Ја га за тај поступак изгрдих, и рекох му да одмах носи прасе кући, да ћу га тужити власти ако сутра не доведе дете у школу. Он још поче да моли, али ја затворих врата и одох у собу. Још је дуго сиромах Стан. стајао пред вратима, па на послетку „сави шипке“ па оде и однесе прасе — кад виде да ја не излазим нити 'а к себи зовем.

Сутра дан довео је Стан. дете у школу! На први поглед видело се да је дете здраво и да од болести нема ни спомена. Узмем дете за руку, помилујем га и одведем га у школу; наместим га гди ће седети. Отац његов кад све то виде, само дубоко "здану и оде, не казавши ми ни „С богом“. То дете и сад иде уредно у школу, и добар је ђак, а од падајуће болести нема ни спомена.

Шта ли ће његов отац рећи учитељу после неколико година, кад види у кућу писмена момка и отресита; А шта ли ће он казати свом учитељу, који га је с муком од оца отео и школовао 7

(Ово изнех да се види са каквим се срествима служе по неки родитељи само да им се дете испише из школе. Учитељ треба да је свестан своје високе дужности, па да се не да обманути са разним лагаријама, а особито са поклонима; јер они који моле да им се дете лажом испише

# Писац је послао уредништву и ово уверење. Ур.