Učitelj

458 КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

одзива се љубав дечја. Та љубав је права благодет у васпитању и баш

затд тој љубави ми не смемо ни један трунчић откинути, А дужни емо

је одржавати, неговати п полагати, јер она много доприноси срећи овога света. Па кад је тако, чему се можемо надати кад деца читају песму коју им г. (О. пружаг - Може се само улити сумња дечја према љубави материнској. Јер деца верују да мати само може себе жртвовати за децу своју; а ова им песма износи пример где мати жртвује своје дете ради своје гадне сплетке и освете. Какс је овим мајка пониовна, кака лм ругоба изнета деци место светиње, коју она мајком зову!

Ништа није ни редак ни необичан случај да се у кућа споречкају и заваде јетрве, — снаја и заова, снаја и свекрва. То и деца виде. А кад то виде и кад прочитају ову песму, зар им онда неће пасти на памет и то, како мати може заклати своје дете па обедити заову, јетрву, свекрву или кога другога — — Да је г. О. ову песму наменио женама и могао бих разумети као да их је хтео плашити и претити им гњевом или праведним судом божјим за зла дела; али кад он то пружа деци, не знам чиме би се могло то правдати. Изгледа ми да је г. С. ову песму узео за децу само зато, што се у њој помиње једно дете; а на друго као да није ни мислио. Можда је помишљао и на то како се у васпитању често износе деци, поред лепих примера за углед, и примери ружни, те да деца виде шта је зло и да га се клоне. Али он је, у овом случају, рђаво разумео ово негативно васпитно утицање и отишао је у томе У једну далеку крајност.

Толико 0 садржини саме песме. А сад да разгледамо илустрације, којима је издавач хтео да потпомогне разумевање ове песме.

Слика има 14. Свака страна озго има по десетину реди песме, а испод тога је слика, која илуструје моменат, који се горе у песми помиње. Слике су велике, а израда њихова, место да је што год улетпала књигу, она је, и овако грубу песму, начинила још грубом. Какав стручњак пртач не би се ни упуштао у оцену ових слика, тако је то испод критике. Коњи на 3 сл. су као некакве мачке, а на 10. ел, су као оне дечје играчке од дрвета. На 13. сл. из цркбе избија некакав дим и у њему се види нека прилика. То је хтело да престави како се из цркве вије облак и у њему дух који говори Павловици. Али онај дух је као она страшила што их сељаци мећу на конопље да вранце плаше.

Но најинтересантније је то, што је Џавловица на другој слици насликана као баба, на трећој као млада жена, тако пи на петој, седмој и осмој: а на последњој (сл. 13.) од оне прве бабе Павловипе, сад је овде девојчица, која клечи пред Павлом с расплетеном косом. Рекох с расплетеном косом, % то није насликана коса, већ као да је неко метнуо на главу некакво сено. Овој чудноватој песми, дакле требале су и чудновате илустрације — да Павловица буде прво баба, па све млађа и млађа им на послетку од бабе да се претвара у девојчицу !!