Učitelj

362 МЕТОДИЧКЕ ПРИМЕДБЕ

— Може да какоће, одговара ђак.

--— Врло добро... И сад наста певање читаве химне томе ђаку: како је он ваљан ђак; како он све добро зна; како и утосподин“ воле таку децу; како треба тако и од сад да се труди.... итд. итд.

Тако је од прилике текао цео испит из „Познавања места, и околине.“

Да наведем један пример из друге школе, која јену другом крају Србије.

— Да ли се дешава, да ти не дођеш у школу сувих опанака, но да ти се поквасе и чарапе и опанци, и једва пређеш преко реке, а неки пут, богме, и не пређеш, те ни у школу не дођеш. Знаш ли шта је онда било, те су ти опанци и чарапе мокре, да ли је падало што' год из неба 2

— Киша, цео је одговор тога ђака

— Врло добро, наставља учитељ.

— А можеш ли нам ти казати шта оно ти газиш зими кад идеш у школу, па ти ноге озебу и сав дрктиш кад дођеш у школу, па мораш дуго после да се грејеш код пећи 2

— Поток, вели ђак.

Е није поток, но нешто бело па хладно, па и децу обели те изгледају као старци, а пада из неба као и киша. 'Ти си добар ђак; ти то знаш, ама си се сад мало збунио. Не плаши се: Господин теби неће ништа! Видиш како и он вас пита лепо, па још лакше него ја. Деде сад мало промисли, па да кажеш господину.)

== „Онег, једва се вети ђак.

Слична ву била и остала питања и одговори. Кад сам, после испита, замолио учитеља да ми искрено каже, је ли што тод и како је предавао из „Познав. места и околине“, он ми је одговорио овако: „нити знам што ће овај предмет у школи, нити га, брате, умем предавати друкче. Деца то и сама знају све, и ја сам пред испит само их пропитао овако као сад. Тако сам и досад радио.“

А кад тако стоји с разумевањем важности и циља овога предмета, онда је лако погодити како се он предаје и у оним школама, где се на њему редовно преко целе године ради.

') На неколико места приметио сам, да понеки наставник-ица хоће свој нерад или и везнање да прикрије тиме, што одмах удари у жалбе како су му деца „за чудо плашљава“, па, онда, чим ђак нешто не зна, одмах га почне шашољити по глави и говорити му; немој да се плашиш; ти си ваљан ђак; господин тебе неће вишта итд. А међу тим, у изразу дечијега лица, у Њиховом говору, читаш, да од плашње ни спомена нема. Неспремне и нерадне учитељице нарочито се радо служе, иди, бар покушавају, да се овим мариФетлуком послуже — чак и оне у престоници.