Učitelj

МЕТОДИЧКЕ ПРИМЕДБЕ 361

уверио сам се од самога учитеља, да он не само незна, шта треба да да. и да развије у својих ученика предавањем овога предмета, но се још чуди: зашто „програм“ да приморава учи теље, да губе време „у танким бљутавим ситницама и бсеспослицама“. И, доиста, у млогим школама ништа друго нисам ни нашао из овога предмета но ово, што је овај учитељ рекао, и поприличну гомилу бесмислица уз то. : Није ово једини учитељ који тако ехваћа важност и циљ овога предмета, но таких има врло млого, и сви га они обрађују и предају без икака одређена плана и циља просто зато што је прописано тако, те се мора. Другог разлога млоги немају.

И само због тога што се овако разуме важност и циљ овога предмета, он се у млогим приликама преко цело године никако м не предаје, а у другима се почиње тек на неколико дана пред испит. Али, бпет зато, и они, који нису ништа предавали, или су цео тај предмет свршили на 2—5 дана пред испит, готови бу да питају своје ученике на ислиту што год зажелите из тога предмета. Али одмах ту, на првим питањима и одговорима, избија на површину и метод учитељева предавања и површност и несигурност ђачкога знања. Већином се сад надокнађује оно, што је требало урадити преко године, басно· словном опширношћу питања. А сваки ђак одговара већ, као из књиге, јер учитељ-ица га ништа друго и не пита, њо оно, што знаду и што могу одговорити сва паметна деца тих година, која никад нису била у школи. У узитељевом је питању читава прича, на коју ђак једном једитом речју одговара. И то се тако ради на млогим местима потпуно смишљено и намерно, само да се испит што више развуче, те да изгледа, као да је и из овога предмета рађено и урађено врло млого.

— Питајте штогод из „Познавања, околине“ !

Учитељ се окрене прозваном ђаку:

— Де,ти, Н. мени кажи, би љити умео казати господину да ли ти знаш једну животињу, која живи код куће, и која нам нешто даје, што ти волеш да једеш особито на масти или на кајмаку — онако бело, округло, знаш.

— Кокошка, одговара ђак.

— Е, ти то добро знаш, види се. Али да видимо сад да ли ћеш ти нама умети тако исто лепо да кажеш друго нешто. Знаш ли ти шта оно кокошка може да чини, а човек, ма колико да је велики, не може, па не може ни жена (и тада се окрену мени учитељ и пришапта ми: бог ме понека горе и од свако кокошке. Већ ви то не знате; чуо сам нисте ожењени), и готово нико други не може |

УЧИТЕЉ 18