Učitelj

886 ТОЛСТОЈЕВА ПЕДАРГОГОЈА

према успеху покаже као изврсност. школа ће бити непрестано једно поље експеримената, у ком ће начини бити бескрајно разнолики, кад што је различна и сама природа детиња.

Ми смо изложили у главним потезима Толсетојево доктрину. Да би човек добро упознао дух. којим дише овај словенски Русо, и да би у основу сазнао оног, кога Мишел Бреал ипак назива „племенитим п дубоким мислиоцем“, треба да паведемо неколико навода, те да покажемо, каквим се уским осећајима, каквим чудноватим предрасудама Толстој кат-кад заварава. Хоћете ли да знате, како он тумачи ревност, дивно пожртвовање толиких учитеља и учитељица, који се сви труде. да пренесу на своје ученике своја осећања и своје мисли и да их васпитају по примеру оног савршенства и оног идеала, који су себи створили 2 Да вам цитирамо дословно. „Васпитање, то је тежња једне личности да неку другу личност начини онако, каква је личност, која васпитава (упореди тежњу спромаха да присвоји богаташево имање, завист једног старца видећи свежу и снажну младеж, завист, уздигнуту до начела и теорије.) Ако учитељ може развити ревности у васпитању детета, за. мене је јасна, да је он развија једино за то, што се у овој тежњи по-' јављује учиптељева жеља да му одгајеник буде што више наличан да буде што покваренији. Он завиди дечијој чистоти.“ Ове неколике врсте стежу душу скоро толико исто, колико би је стезала тамна прича о каквом нихилистичком комплету. Нека се сад цени, до каквих суптилности нетачне ш неправедне анализе може доћи један песимиста, кад му потреба да беди људску природу.

У осталом, гроф Толстој показује, о каквом лакоћом он гради закључке п како лако избацује своје осуде противу школе. Он доиста као да напада ветрењаче, кад се, тврдећи претходно, да нам је школа све жалоснија, што одмичемо у прогресу, жали, што је утицај стварног живота, тог великог васпитача у његовим очима, удаљен од наставе и васпиптања. „Учитељ, вели он, гледа, да свог ученика огради зидом, кроз који неће моћи продрети светски, спољни утицаји; он улива у свог ученика само оно, што он нађе за потребно... Свуда, око школе, подиже се мудрост из књиге, те ограђује оне у њој, као какав кинески зид.“ Зар није модерна педагогија управо предузела, да измири школу и живот, т. Ј. да на место наставе „из књига“ постави задобијање реалних знања, практичних знања једном речи свега. што дете зближава са светом, у коме ће живети и што га спрема, да у њему ваљано игра своју улогуг Толстојеве критике упуђују се на погрешну адресу : ударајући на школе, у којима постоји провала између друштва, Фамилије, с једне стране и јалових студија голих конвенција с друге стране, његове би се критике с највише права могле управити на педагошке школе, које су, изгледа, у већем благовољењу код Толстоја, дакле на еклезијастичке школе, у кејима, како он и вели, обучава и наставља „његов пријатељ, пот“ нове