Učitelj

ТОЛСТОЈЕВА ПЕДАГОГИЈА 881

школе у којима се ради не за школу, ни за неки оруги свет, већ за стварни свет и за живот — његове критике не погађају.

Алп, ко то може доказати једној занесеној и плаховитој уобразиљи, која на ствари гледа, кроз маглу својих предрасуда! По Толстоју, што више напредујемо у цивилизацији, то се све више настава повлачи из школе у живот... Сва озбиљна настава тече се само животом а не школом“ И на супрот немоћним лекцијама, јаловим студијама праве школе он наставља рад онога, што он назива спонтаном школом, рад улице, кафане, позоришта, новина и романа, Читајући га, човек очекује сваки час, да Толстој предложи радикално укидање свих школа, као некорисних. Међу тим он тражи, да се данашња званична школа, с познатим уредбама, замени школом новог калупа, у духу оне, коју је он сам основао у Јасној Пољани/) т.ј]. школе без програма, без правила, без дисциплине, дакле у духу школе, у којој би ученици сами бирали, шта хоће да уче, у којој би могли казати учитељу, да треба да обустави наставу из неког предмета, који се њима не допада, и у којој би онп радили према својим природним укусима, у којој би се сместили, како би хтели, по столовима, по земљи, по коленима својих другова, накратко, да се“ дапашња школа замени школом, која ће се у погледу дисциплине и наставе развијати у пуној слободи: у почетку хаос и збрка, одакле би, према 'Голстојевим илузијама, поникао услед просте игре природних сила један савршен ред, слично дакле оном, што замишљаху епикурејци 0. свету, чији космички ред проистиче из случаја и тренутног распореда материјалних молекила.

Толстој примењује ово своје начело апсолутне слободе на организацију школа. Тако, по њему, сам на, од треба да бира учитеље, да плаћа њихове услуге и службу по свом нахођењу, да их најмљује за један или вшше месеци. Па народ треба, да по својим приликама, регулише и питање о школским локалима. Држава му намеће за школе куће од камена и гвожђа, које су скупе; народ пак не тражи такве школе. Треба. му оставити одрешене рузе, да установљава своје јесење школе, где он хоће, па ма то било у каквој крчми, у амбару и т.д. Не мари ништа, | нек се предаје ма и у кокошару, само ако се добро предају !.. Само, што имамо право питати се, да ли нам добијање учитеља, на тај начин, као што предлаже Толстој, може јемчити, да ће њихова настава бити народу добра и да ли ће они бити добри учитељи. Толстој неће учитељске школе, „семинаре“, у којима се будући учитељи нагоне, да проводе један редован курс студија, док су ђаци. За такву наставу, како је он разуме, довољан је и добар је први, на кога наиђемо. поп или црквењак, војник, који се вратио из војске, и у ошите на какав случајан путник. „Само нек зна читати и писати, и нек није сумњив“, на се може погодити п ма какав путник. Овакви примитивни начини, зацело-

1) Види Толстојсво дело: Шкоди у Јасвој Пољати.