Učitelj

ПСИХОЛОГИЈА ДЕЧИЈИХ ИГАРА 419

вати игре и забаве, то какав значај имају у животу дечјем, и какав је њихов однос ка игрир 2) Може ли дечја игра, сама собом оличавати дечји рад у опште или какив посебни рад, на пр. процесе познавања и покрете Ово се оличавање игре са неким посебним или општим радом често тврдило, али се уз то тврђење давало врло мало доказа, те је то питање и до сада остало не решено, тим пре, што се могу цоказати многа важна Факта, која не иду у прилог томе оличавању. 3) Остају необјашњени принципи развића дечје игре и основе, које би служиле за потпун преглед целе“ масе разноврсних дечјих игара.

Пепхолошка теорија дечје игре мора не само да да место ч да објасни резултате излсженог критичког прегледа, но и да разреши ова питања, који су додирнули изложени погледи, али су их оставили необјашњена, Не велимо, да су ови погледи исцрпели сва питања, која се памећу наставнику при посматрању и изучавању дечје игре, али баш с тога учитељи наши, ради којих ове редове и пружисмо „ Учитељу,“ треба не само да пробају, да ова питања потпуно разјасне, но да истражују и нова, питања, која би могла послужити сталном утврђењу психолошке теорије о: дечјим играма.

Из „Џедагог. Лист.“ 1892. чл. П. Каптерева,

По руском

проф Свет. П Ранковић.

(СВРШИЋЕ СЕ:)