Učitelj

418 ПСИХОЛОГИЈА ДЕЧИЈИХ ИГАРА

Први је и најглавнији је закључак тај, да се лечја пгра не може везати само са једном страном живота и рада дечјег, — она стоји у правом и блиском односу са целим бићем дечје природе, са покретима, осећањем и умним радом дечјим. Дечја игра има универзалан и уједно органски карактер; дете у игри живи целим својим бићем, пуним свестраним животом, а не само мускулима, осећањима или умом. Фбог таквог карактера. дечје игре, због њене непосредне везе са целим бићем детињства, и њени извори леже дубоко у дечјој природи, истичу из самог њеног корена.

Дечја игра је рад, енергија, активност, а није одмор, није пасивно стање. У игри су деца непрестано као у неком запетом и осетљивом стању, они се узбуђују; њихово тело и дух раде; и мускули, и осећања и ум све је то у раду и покрету. Игра је не само живот и рад, но и предмет живота и рада, високо стање, висок степен њихов Ако се у животу и налазе игре, које захтевају одмор тела, у којима је мало умног рада и осећања — за такве је игре потребно и нарочито изузетно расматрање.

Игра је сложена појава, појава Физиолошка и психолошка уједно. Покрети у игри од велике су важности, то је одећа игре, без које она не може ни бити, Но и покрети игре нису без садржаја, они имају осећања и процесе мишљења, који им служе као садржај. Сва она осећања, која човек преживи у животу, преживи се и у игри Нарочито је важно у игри осећање задовољства, без кога игра не може ни бити. Нико још није ви_ део игру, коју је изазвао какав други мотив, без задовољства, Разноврени умни процеси такође улазе у садржај дечје игре, као важни елементи, и без њих се игра не може ни разумети.

Међу умним елементима дечје игре заузима важно место подражавање, јер због те особине улази у садржај дечје игре маса најразноврсни · јих црта, које ·-доводе дечју игру у тесну везу са масом Факата из културног друштвепог живота. При томе нам се дечја игра приказује као строго конзервативна, која се мења врло полако, користећи се стариморуђем, старим песмама, и носећи кроз читав ред векова, без промене, свој стари тип.

Такви су позитивни ресултати овога критичког расматрања разних погледа на суштину дечје игре. Ако би ко хтео да одреди потпуну, исцрпну психолошку теорију дечје игре, тај би морао, на сваки начин, да узме на ум све показане закључке, и у својој теорији не само да им да место, но и да их објасни и да их тако органски веже међу собом, да може бити јасно, зашто баш те, а не које друге особине карактеришу дечју игру.

: ( друге стране, критички анализ разних потледа на суштину дечје игре даје и нека нарочита питања, која не: само остају не решена, но и "не. објашњена. То су ова витања; 1) Постоји ли разлика међу дечјом гром и забавом, и у чему се она она састоји 2 Ако се морају разлико-