Učitelj

НАРОДНО ОБРАЗОВАЊЕ У ФРАНЦУСКОЈ 485.

. 7. Цртање и Певање;

8. Мушки ручни радови;

9. Женски ручни радови;

10. Гимнастика ;

11. Војена вежбања (ва мушкарце).

Нећемо овде систематички и у детаљима описивати све: појединости, као обим и метод појединих наставних предмета, јер би то био врло велики рад, који не може да уђе у оквир једнога оваквога чланка, већ ћемо изложити само оне школине: стране, које више мање имају неку особеност.

Метод предавања, који је примљен у Француским народним. школама, јесте концентрички, основан на начелу концентрације: свакога течаја понавља се пређени наставни материјал па се после све у ширем обиму и детаљније прелази. Тако се: прелази историја, граматика, земљопис, и поуке из грађанских. права и дужности. На тој основи и по томе методу израђени. су и удешени многобројни уџбеници, о којима ћемо овде рећи неколико речи, с тога, што вештина удесити добре уџбеникевеома јако упливише на то, да ученици лако добију ону количину знања, која је прописана. Ученици у народним школама. од уџбеника имају: читанку ; граматику, историју, земљопис, рачуницу и јестаственицу. Ти су уџбеници за млађе разреде мале књижице у маломе формату са по стотину страница, у којима има више слика. Ради очигледности у настави илустроване су чак и рачунице, на пр. насликан је пред једним дететом сто и на њему о колача; на другој слици престављено је како му је пас зграбио 3 колача, а на трећој слици престављено је, како детв плаче, што су му остала само још 2 колача. И тако на тај начин престављена су сва четири вида рачунања. У опште уџбеници су тако удешени, да је у њима свекратко и веома јасно изложено, а материјал лепо и прегледно. распоређен подељен на веће и мање одељке. Ученик једном или два пут прочита задатак из уџбеника и одмах га већ научи, и одговара, пред учитељем, не својим речима, већ оним кратким језиком, како је у уџбенику ђачком. На први поглед изгледа као да је ученик набубао задатак без разумевања, ну кад се боља пажња обрати види се, да ученик потпуно и разуме: садржину онога што је напамет научио. Тим и таквим начином постиже се умешност у изражавању, лаком и лепом говору, што је својствено готово свакоме, чак и најнеобразованијем Французу. .