Učitelj

440 НАРОДНО ОБРАЗОВАЊЕ У ФРАНЦУСКОЈ

Без таквога експериментисања учитељевог настава из пољске привреде остаће само мртво слово на хартији.» Услед тога, унето је у народне школе експериментисање: растављање ваздуха на његове састојке, воде, о електричним и магнетичким појава и т. Д.

Учитељи сами умеју изводити простије експерименте, као савити стаклену цев, увући је у запушивач, Филтрировање, елек тричну батерију и т. д. Ученицима се ти опити не показују да. их они само гледају, већ и они раде и сами изводе поједине опитв.

Све ово односи се на боље народне школе, ну има и так вих школа, у којиме се све то учи само из књига, само голе речи, ну надати се је. да ће таквих застарелих школа скоро нестати у Француској.

Ако се погледа на наставни програм Француских народних. школа и на испит ученика на крају учења, може се слободно рећи, да количина знања не одговара седмогодишњем бављењу у школи, јер би се та количина знања могла прибавити и за много краће време. Сва је ствар у томе, што Француски ђак у народној школи добије приличио велику умешност и ради те умешности пробави у школи три године више но руски ученик. Француски ученик уме да црта, да пева, окретан је гимнастичар, уме да изради по коју просту ствар од дрвета или гвожђа, девојчица. уме да шије и добије нека корисна упутства у вођењу домаћега газдинства, а мушкарци у сеоском газдинству, и држи се да на добијање тих корисних знања за живот вреди утрошити три године више, тим пре, што та практична умешност није случајна добит, већ се то после још више усавршава у вишој народној школи, у коју се иде по свршетку ове ниже народне школе, и с којом ћемо и ми макар и у кратко упознати наше читаоце. Пошто смо већ при крају описивања ниже основне школе, треба да кажемо још и то, да је дисциплина, у њој веома добра, али она, постаје добра не казнама већ целисходном школском организацијом: Једина дозвољена казна. је рђава белешка из владања, остављање у школе после часова под учитељевим надзором, и у крајњем случају искључивање из школе на неко извесно време, ну за то се увек тражи одобрење школске административне власти.

Опхођење учитеља с ученицима је благо, и може се рећи да. учитељеву љутњу увек ђаци изазову, на пр. пошто ученик лепо одговори учитељ га похвали, пре но га пусти на место. Француски учитељ упливише на ученике у погледу дисциплине не претњом већ својим тактичним држањем према ученицима.