Učitelj

518 МЕТОДИЧКЕ ПРИМЕДБЕ

треба да запазе, (каки је сад лист, шта има, шта нема, чега,

је пре било и слична питања) па их онда пита у чему су и каке промене извршене После тога ће ученици упоредити дотичну „биљку у летње и у зимње доба: опишу кака је трешња, зими, а каква је лети. И онако, ради упознавања земљишта,

поља, пољских радова и промена у природи уопште, учитељ.

мора у сваком годишњем времену излазити више пута у поље, у брдо, у околину. Том приликом он ће се зауставити п скренути пажњу ученицима кад наиђе на неки од оних предмета, које су они раније опширно упознали, ла ће их постаћи и упу-

тити, да запазе и да мутуи кажу све промене на томе:

предмету.

Упознавајући овако, особине биљака, животиња, минерала,

ученици истовремено учеи речи, изразе, којима се те особине:

именују Тако, они ће, овако радећи, најпре видети, пипањем и мишићним напором приметити, шта је то крто, витко, рапаво,

обло, жилаво, румено, љубичасто, па ће онда добити и речи. за те преставе, научиће и како се то зове: «најпре ствар, па.

онда реч»

Скоро о сваком предмету, који ученици овога разреда,

треба да упознаду, они већ знају по неку особину и пре преда-

вања Али због тога није потребно. као што неки учитељи мисле,

да најпре ученици све кажу, што знаду о дотичном предмету, па тек онда да посматрају и примећују непознате, нове особине тога предмета. Јер ученичко је знање о томе и површно, и непотпуно, а често и погрешно и врло разбацано, несређено и без везе. Сад, ако би се најпре то све понављало онако, како. је, онда би се тиме још јаче целокупност и свеза у посматрању реметила, те би и цело посматрање било у неподесном реду и

вези, разбацано и без реда, па би тако и ученичко знање о.

дотичном предмету остало. Све се утврђује понављањем па, било то погрешно или правилно, било добро или хрђаво. Међутим, нама је баш циљ да се тако њихово знање потисне, поправи,

попуни. бољим замени. На што га онда најпре утврђивати па.

још тиме и ред и свезу у самом посматрању реметити 7

С тога је главно да се увек само почне од оне особине, онога знања, што га ученици већ имају о дотичном предмету. А цео даљи рад учитељев састоји се највише у питањима. руковођењу ч скретању пажње на оно, што ученици треба да посмотрв, запазе и сазнаду на предмету. Све се, дакле, то врши и питањима, па ученици што буду знали, одговориће, а учитељ ће исправљати и Ддопуњавати што буду ученици погрешно и непотпуно знали или приметили. Сам ће учитељ казивати само.

а тља

ево