Učitelj

у

574 Ка __ПОИХОЛОГИЈА ДЕЧИЈИХ ИГАРА ар а И = - 28 2 И вичке игре, подражавачки и стваралачки рад и занимања. Овде се добива критеријум за оцену дечјих игара: оне пружају деци само пасивно задовољство, пријатно им драже органе“ осећаја, побуђују уми лаку радњу смишљања. () тога оне највише задовољавају малу децу, с тога се старија деца не могу наситити целим магацином играчака, јер оне готово ништа име пружају активној страни дечје природе Играчке у виду самог материјала. (грађе) — разне дашчице, сличице, хартија, писаљке, глина ит. д, више задовољавају тежњу дечју к активности

Ово гледиште на суштину дечје игре даје могућност да се реши питање, може ли се сличаваги дечја игра са радом дечјим у опште или са неким засебним видом рада на пр. са покретима. Дечја игра истиче из саме суштине дечје природе, али саставља само један израз њене активне стране. Активна и пасивна страна човечје природе не развијају се у неком нарочитом поретку једна за другом, већ једновремено ; човск не може у каквом периоду времсна постати искључиво активно или пасивно биће. Тако исто, паралелно са играма иду и забаве Даље из активне стране човечјег бића, осим игара. истичу и „Занимана и рад Може ли се дете уз. игру и занимати и радити2 Може, Ну, разуме се, остављено семо себи, дете ће претпоставити забаву и игру, као радње, које му пружају непосредно и велико задовољство, но услови, у којима дете расте, утицај одраслих, може рано подстаћи дете на занимања и, чак, на рад. Сиротиња, тешке материјалне породичне околности могу принудити дете да ради рано; | жеља родитеља да им се деца што пре умно развију и тежња да им пруже разна занимања што раније — све то може изазвати занимања паралелно. са игром. Таким начином заједно са забавом и игром могу се деца и занимати и радити премда то и неће бити баш потпуно правилно и нормално. Игре, занимања и рад треба да иду једно за другим, не избацујући | и не смењујући једно друго, но приступајући постепено једно другом. У почетку постоје паралелно забаве и игре са превлађивањем забаве, за тим. се игре усиљавају а забаве постају ређе и сложеније: даље се са играма по мало удружују занимања, при чем игре превлађују ; и даље продужују | забаве и игре; најзад се појављује и усиљава, дечји рад, не искључавајући _ ни забаве ни игре, ограничавајући само време, које им се даје Тада иде пуним кораком детињи рад; корен је тога рада један, а правци су раз- | лични. —

Да би се боље објаснила та важна страна нашег гледишта на развиће дечје игре, ми ћемо се зауставити на једном погледу, који је исказан по овом питању. То је гледиште Др. А. С Виренијуса, које је он публиковао 1890 год. До неког степена његове су мисли сличне са овим гле- | диштем које смо изнели, но има и разлике. Он одређеније и строжије огра- ' ничава разне епохе детињства, а то чини на основу психичких особина и, интереса који превлађује код деце. Ну то је погрешка, јер по овоме гдедишту све би се код деце развијало по неком реду, једно за другим, док на против зна се позитивно, да се многе особине развијају паралелно и