Učitelj

стаје 1 Во. па тек онда шта стају 10 Је. Па шта стаје 1 Кг. кад су 4. Кг, за 20 дин. 2 Дакле, по што је 1 Кг. те кавед А 10 Кг. по што ће бити

2. Неки Бројач продао 5 пари одела за 300 дин. По што су 8 пари 'аквог одела2 Можеш ли одмах израчунати по што су 8 париг Него шта "треба прво да израчунаш2 Треба најпре да пзрачунам по што је 1 пар, па после по што су 8 пари. Како ћеш израчунати по што је један лар2 Хајд' подели! Шта стаје дакле, 1 пар тога одела А по што ће бити 8 пари2 — 8 пари биће 860 дин.

3. Један раденик за 7 дана зарадио 91 дин. Колико би зарадио за месец дана кад бп све по толико зарађивао Радити као горња два задатка, упућујући ђаке питањима

После овака 8 задатка може се показати разлика између досадашњих и ових задатака. У досадашњим задацима казпвано је по што је једна «ствар (у множењу) или се тражило шта стаје једна ствар, (у дељењу) Код ових задатака не казује се по што је једна ствар нити се тражи шта, стаје једна ствар, него се казује по што су неколико ствари, ц тражи «се шта стају ненолико ствари. А да бп се нашло шта стају неколико «ствари, мора се прво наћи шта стаје једна ствар.

Овако израдити још који задатак, па после не треба их ништа запиткивати него да раде сами. Штањем упутити само оног који неба знао шта ће да ради. Тако радити ове задатке:

4. Један кафеџија кушо 4 Ел. вина за 120 дин. По што би били 60 Ел. тога вина 2

5. Сељак неки продао "таква вепра 2

6. Кад 5 пари обуће стају 75 дин., шта би били 40 пари такве обуће.

Т. Један сељак продао 6 товара сувих шљива за 240 дин. Џо што. су 18 товара таквих шљива.

8. 20 кг. брашна стају 4 дин. По што би блди 60 кг. од тог истог брашна.

Ова последња три задатка могу се радити и на други начин, по

вепрова за 850 дин. Пошто би били 4

_ређујући непознату количину која се тражи, с познатом која је казага у

задатку, па колико пута непозната количана буде већа пли мања од познате, толико ће пута бити скупља или јевтивија. На пр. задатак 6, овако би се радно: 40 пари већи су од 5 пари 8 пута, па ће бити 8 пута скупљи иди, п стаће 8 пута колико 5 пари. За задатак 7 казало би се да оу [5 тов. од 6 тов. већи 2 пут, па ће п вредети 3 пут толико, а то је 3 пут по 240 дин.

Истина овај начин решавање оваких задатака програмом није прописан, али опет треба га деци показати као бржи и лакши начин, јер овде долази само множење, дељења нема. Само пм треба објаснити да се овим, упоредним, начином могу решавати само онп задаци, код којих

је непозната количина ствари равно неколико пута већа или мања од

познате.