Učitelj
МЕТОДИЧКЕ НРИМЕДБЕ 645,
тости, по плодности, занимању становништва, природним производима ; вароши по величини, по истор важности (на пр. старе престонице српских краљева и царева у Македонији и Старој Србији), по положају (на пр. вароши у тој долини, око те реке, на томе путу итд.) становништво по душевним и тел. особинама итд.
Свака српска земља овако ће се придавати раније упознатим ерпек. земљама, те с овима у целини овако посматрати. А пошто се сврше све српске земље, онда ће се такав преглед и груписање чинити са свима српским земљама укупно, т.ј. све ће. се оне посматрати као једна целина.
И за упознавање појединих српских земаља и за све оваке прегледе врло је згодно наставно срество, да ученици то пластички престављају у школском дворишту и кад изађу у поље. од саме земље, при чему не лодне делове, брдовите и стрмене голети престављају песком, шљунком и камењем Једанпут само треба ово да учине ђаци, па онда ће им то служити као једна врста забаве, на коју неће требати учитељу никад више да их приморава. 'Гако ће они, играјући се, учити и научити како. ваља Земљопис Српских Земаља.
Пошто се овако упознаду све српске земље посебице, онда. ће се посматрати све укупно исто онако и по свему као што. се ради у ЈШ. р. са Србијом, пошто се упознаду еви делови гили окрузи) Србије посебице. Познавање и веџбање и овде ће се вршити потпуно онако, као што је речено за стварање. слике о целој Србији и преглед целе Краљевине. Између спо менутога, и овде ће ученици у дворишту и у пољу престављати од земље еве српске земље заједно. Ово ће бити једно од најважнијих срестава при понављању и утврђивању. Путописи, слике итд. и овде ће се употребити на споменути начин.
Преставе о географским предметима, којих нема у околини и које ученици нису посматрали, даваће се опет посматрањем сличних предмета у околини и рељевним престављањем. 'Гаки су предмети : језеро, полуострво, острво, лука, клисура итд. На најближем потоку ученици могу потпуно јасну преставу добити и о полуострву, и о острву и о луци; а кад знаду шта. је једна доља; равница и бара, онда ће п моћу тога лако створити преставу и о језеру. Кливуру, пећину итд. могу направити од земље и камења, престављајући земљиште где тога има, упоређујући са брдима, долинама, земљиштем у својој околини.
к Завршујући Методичке Примедбе из Земљописа, потребно.
је, да још овде учиним једну напомену односно рада у основној школи и наших учитеља уопште.