Učitelj

__ нов МЕТОД 6711

ћујући нас, да отпочнемо учити ђецу штампаним словима као најприроднијом основицом за почетно читање и писање. (Он се чак позива на мисирске хијерогливске знакове, не остављајући на миру ни чернорисца Храбра и наше Словене, говорећи, како и они нијесу имали писмених знакова, па су се служили некаквијем „чертама и резама«“ до проналаска писмених знакова. Џа како је се та старпна природно развијала и, како су та стара писмепа — н. пр: Ћирилица и Глагољица простија (разумије се по његову мишљењу) од данашњих, то нам он препоручује, да отпочнемо читање пи писање — писмених знакова са штампаним словима.

Каквог смисла и логичке везе има позивати се на природност и постанак — развитак писмених знакова, а упућивати нас на почетно читање и писање штампаним словима, кад је проналазак штампе — према проналаску писмености, — што но веле, јуче био; и да Гутемберг није био сувремевик Мисираца и њиховијех хијероглифа, као ни словенскијех „черта и реза“. А зна се још и то, да од доба, проналаска штампарије у народа циркулишу двојака, а код нас и тројака слова,

Још нам писац „Новог метода“ рече, да су данашња слова (писмени знаци) заметпа како писана тако и штампана па и с тога треба почињати учење са штампаним словима, а највише с тога, што је то најстарији и најприроднији начин. И да би му то његово тврђење и мишљење што основаније пи боље испало, позвао је се на Спенсера који вели: „Да је природни метод сваког предмета онај, којим га је човечанство обрађивало“.

Кад би природност и методе разумијевао Спенсер тако, као писац

„Новог метода“, онда он пе би био Спенсер. Ну ја бих рекао, да Спенсер. има мало друкчије мишљење о природи, а не онако као ја и писац «Новог метода“.

Методом срицања учила су се писмена кроз 15 и више вијекова у почетној настави

Тај метод срицања обрађивало је човјечанство више од 15 вијекова у почетној настави и онда излази: Да је метод срицања у почетној настави био прародан; јер се њиме човјечанство служило, Т. ] човјечанство га јеобрађивало. Природно је п то; да човјечанство тежи усавршавању и оно се по закону континуитета и усавршавало и развијало непрестано, док је дошло до данашњег ступња цивилизације Ну и у овоме његову ступњу човјечанство је имало много начипа -— метода у свом усавршавању у разним друштвеним правцима. И сви ти путови и начини могли би се на. звати природвим; јер се морало постепено корачати напред. Старијп и лошији методи замјењивани су новијим п бољим методама, а чим су били бољи, били су и природнији, Ну да лп су сви ти методи у истини били природни, лаки и разумљиви, то је друга ствар.

а и сам метод наставе у језику, како су га први пут људи почели обрађивати био је у неколико природан А за ли је он оправдан био и то: је друго питиње. Да, природно је и то било, да су први пут ученици учили писање и читање по пијеску или по лшшћу каквог бујног дрвета; јер ни